Linkovi

Mladi farmeri u borbi za tržište

  • Stiv Baragona

Emili Slos sa Univerziteta Djuk

Emili Slos sa Univerziteta Djuk

Rastuća potražnja za hranom ukazuje na važnu ulogu poljoprivrede nakon više decenija stagnacije. U Americi, poljoprivreda je 'kul' po prvi put u novijoj istoriji. Taj pokret podstaknut nezadovoljstvom poljoprivredom industrijskog tipa inspiriše mnoge mlade koji nemaju iskustva sa farmerskim poslom da počnu njime da se bave – posebno na manjem, lokalnom i organskom nivou. Medjutim, postavlja se pitanje da li ovaj novi pokret može da preživi oštru realnost poslovnog sveta?

Prvi festival žetve na novoj farmi Univerziteta Djuk u Severnoj Karolini. Menadžer Emili Slos pokazuje posetiocima četvrt hektara pod povrćem i voćem.

„Ne koristimo sintetička djubriva ni pesticide.“

Emili je diplomirala na Djuku prošle godine i stekla diplomu ne iz agronomije, već iz javne administracije. Ona se nada da će nastaviti postdiplomske studije u oblasti urbanizma.

„Sada sam farmer. Verovali ili ne.“

Emili je pretvorila u stvarnost svoj studentski rad o farmi na kampusu. Već tokom prve godine, farma je snabdela univerzitetske kafeterije sa preko dve tone svežeg voća i povrća. Nejt Piterson je mendažer kafea „Bon Apeti“.

„Ovo je fenomenalno. Voće i povrće koje u naše kantine stiže sa univerzitetske farme je izvanrednog kvaliteta.“

Kako je onda Emili Slos umesto urbaniste postala farmer?

„Bilo je očigledno da moramo nešto da učinimo ili da ja moram nešto da učinim u pogleda načina na koji se hranimo.“

Ona nije jedina. Morin Mudi je antropolog i proučava šta motiviše mlade poljoprivrednike. U stvari - to je bila. Sada je i sama poljoprivrednik u neprofitnom Centru za održivu hranu Arkadia, nadomak Vašingtona.

„Veliki broj ljudi, koji postaju poljoprivrednici, nisu tradicionalno ljudi koje zamišljate kao farmere. Ja i veliki broj ljudi koje znam, nismo odrasli na farmi. Nismo čak ni išli u poljoprivrednu školu.“

Popularni filmovi poput „Food Inc.“ inspirišu mlade da počnu da se bave poljoprivredom. Ti filmovi i nekoliko popularnih knjiga kritikuju masovnu proizvodnju hrane u Americi zbog štetnog zdravstvenog i ekološkog uticaja. Kao rezultat javlja se potražnja za lokalno proizvedenom hranom, što je biznis vredan bar pet milijardi dolara. Medjutim, mnogi koji počinju da se bave poljoprivredom shvataju da su poslovne realnosti daleko teže no što su mislili. Morin Mudi kaže da mnogi ne uspevaju.

„Zbilja je veoma teško zadržati se u tome nakon nekoliko godina. Neki pronalaze način da sve funkcioniše. Medjutim, veoma je teško zaradjivati za život.“

Farma na kampusu Univerziteta Djuk ima prednosti koje mnoga mala preduzeća nemaju. Emili Slos kaže da poljoprivrednici ovde žele da dokažu da od toga mogu da naprave biznis.

„Verujemo da možemo da budemo finansijski održivi jer na farmi univerziteta Djuk ne plaćamo rentu i imamo veliki broj ljudi koji rade bez nadoknade.“

Pretvoriti taj pokret u realnost neće biti lako. Morin Mudi ističe da su ti projekti tek započeti.

„Poput svakog pokreta, potrebni su ljudi koji su spremni da prebrode početne probleme kako bi sve profunkcionisalo.“

Farma na kampusu Univerziteta Djuk slavi prvu poslovnu sezonu. Veliki deo početnih problema je tek pred njima. Isto se može reći i za pokret čiji je ona deo. Ovo su uzbudljiva, ali teška vremena za mlade poljoprivrednike koji tek stiču svoja iskustva.

XS
SM
MD
LG