U nedeljnom književnom dodatku lista "Njujork tajms", nedavno je objavljen članak u kojem se ukazuje da je mlađa generacija američkih Jevreja manje vezana za Izrael od prethodnih. Članak je zasnovan na anketi koja pokazuje da je veliki broj mladih američkih Jevreja sve više razočaran Izraelom i njegovim nedostacima, uključujući tretman Palestinaca na okupiranim teritorijama.
Da li su mladi američki Jevreji sve više razočarani u Izrael i ako jesu, šta je razlog tome, pitanje je koje je postavljeno Piteru Bajnartu, autoru spornog članka u junskom izdanju književnom dodatku lista "Njujork Tajms".
"Znao sam da je to osetljiva tačka, ali to mi je samo potvrdilo da postoji duboko nezadovljstvo među mnogim američkim Jevrejima“, odgovara Piter Bajnart, novinar i saradnik istraživačkog centra "Fondacija za novu Ameriku".
U Americi živi oko pet miliona Jevreja, to je posle Izraela druga po veličini jevrejska zajednica u svetu. Američki Jevreji čine glavni oslonac jevrejske države. Međutim, Bajnart aludira na ispitivanje mišljenja američkih studenata - Jevreja, koji sve manje podržavaju Izrael. Pomenuto istraživanje je utvrdilo da su ti studenti otuđeni od Izraela, čak gnevni zbog, kako smatraju, izraelskog zlostavljanja Palestinaca koji žive pod okupacijom.
"Oni su očekivali da će u Izraelu, odnosno u toj zemlji i njenom narodu, naći liberalne demokratske vrednosti“, objašnjava Bajnart.
Ispitanici pomenutog istraživanja su privrženi miru, podrazumevaju odgovornost jevrejskog establišmenta i čak izražavaju razumevanje za Palestince.
Deni Stouk pohadja koledž, a odrasla je u konzervativnoj jevrejskoj porodici blizu Vašingtona.
"Mi smo ponosni zato što smo Jevreji. Moja porodica je nastojala da nam ulije jevrejske vrednosti i vodila nas je u sinagogu što je mogla češće. Uvek su nas podsticali da što više saznamo o našoj veri i o tome šta znači biti Jevrejin“, priča studentkinja Stouk.
Kao tinejdžerka, ona je nekoliko puta odlazila u Izrael. Posetila je i bivše nacističke koncentracione logore u Istočnoj Evropi.
"Pošto sam videla strahote holokausta, bila sam sasvim uverena da zaslužujemo da imamo svoju zemlju baš zato što smo prošli takve strahote i da izgrađujemo zemlju koja nam pripada“, kaže Stouk.
Međutim, težnja koju su joj roditelji ulili da sve preispituje navela ju je da posumnja u ispravnost izraelske politike. Kada je pre šest meseci posetila Izraela, radila je sa izraelskim Arapkinjama i posetila Zapadnu Obalu gde se i dalje grade jevrejska naselja. Deni kaže da saoseća sa Palestincima, jer smatra da im se krše prava.
"Problem je kada Izrael počne da goni druge, to je veliki problem koji ja ne želim da ignorišem samo zato što to čini jevrejska država. U stvari, jevrejska država treba da predstavlja otelotvorenje jevrejskih vrednosti na kojima sam odgojena.“
Stouk ovu vrstu razgovora vodi i sa svojim rabinom Stuartom Vajnblatom. On odgovara da američke liberalne vrednosti i jevrejske vrednosti nisu uvek iste.
"Moram da pazim da ti mladi ljudi shvate da se Izrael ne može uzeti zdravo za gotovo. Izrael postoji svega 62 godine, boreći se svaki dan za svoj opstanak“, objašnjava rabin Vajnblat i dodaje, "Šta bi se desilo ako bi sve arapske vojske jednog dana rešile da napuste granicu? Uzmimo da to jednog dana i učine. Istini za volju, ne bi se ništa dogodilo. Ali, ako bi svi izraelski vojnici, koji brane granicu, napravili jednodnevnu pauzu, znamo do čega bi došlo u smislu pokolja, masakra i navale preko granice.“
Rabin je zabrinut da bi kritika mladih američkih Jevreja mogla da ugrozi opstanak Izraela. Ako bi američki Jevreji prestali da pomažu Izrael, šta bi to značilo za odnos SAD prema toj zemlji? Predsednik Obama ističe da su američko-izraelske veze neraskidive. Medjutim, da li će te veze, zaista, ostati neraskidive?
Rabin Vajnblat kaže da američki Jevreji treba po svaku cenu da podrže Izrael:
"Smatram da je sudbina američkih Jevreja neodvojiva od sudbine Izraela.“
Stouk, međutim, smatra da je najbolji način pružanja podrške Izraelu neprestano preispitivanje. Evo, šta je zapisala u svoj dnevnik prilkom nedavne posete Izraelu i Zapadnoj obali.
"Ponosim se našom baštinom i našom tradicijom. Ponosim se našim zajedničkim vrednostima i moralom, ali ne ponosim se današnjim Izraelom niti verujem da bi Bog mogao da bude potpuno zadovoljan“, piše u njenom dnevniku.
Letnji dani se primiču kraju u Americi, posle čega počinju glavni jevrejski praznici. Stariji Jevreji odlaziće u sinagoge, zaklinjujući se na podršku Izraelu. Ali, budućnost jevrejske zajednice u Americi i njenu vezu sa Izraelom predstavljaju američki jevrejski studenti, koji se sada vraćaju na univerzitete. Još uvek se ne zna gde će se oni naći na kraju svog puta.