Evropska centralna banka smanjila je ključnu kamatnu stopu za četvrtinu procenta, kako bi podstakla privredu evrozone opterećene dužničkom krizom. Na isti potez odlučila se i Centralna banka Kine koja je, po drugi put u mesec dana, smanjila kamatnu stopu.
Odluka kineske Centralne banke nagoveštava da se druga najveća ekonomija sveta suočava sa najvećim ekonomskim izazovom od svetske recesije 2008. Peking je svoju kamatnu stopu na jednogodišnji zajam smanjio za gotovo trećinu procenta, na šest procenata, uz saopštenje da bi banke mogle da ponude čak i povoljnije kamate svojim klijentima.
Kina je isprobala brojne mere za stimulisanje ekonomije otkako je stopa ekonomskog rasta u prvom kvartalu ove godine opala na 8,1 odsto - najniži nivo u protekle tri godine.
Za to vreme, Evropska centralna banka smanjila je svoju ključnu kamatnu stopu na rekordno nizak nivo od 0,75%, u trenutku kada je čak i vodeća nemačka ekonomija pretrpela blaži pad.
Banka Engleske je takodje preduzela mere da ojača britansku ekonomiju koja se nalazi izvan evrozone ali u velikoj meri zavisi od trgovine sa evropskim susedima. Centralna britanska banka ubacila je 78 milijardi dolara u ekonomiju pogodjenu recesijom.
Šef Evropske centralne banke Mario Dragi rekao je da je inflacija stabilizovana u evrozoni na nešto ispod dva procenta.
“U isto vreme, ekonomski rast u evrozoni i dalje je slab uz pojačanu neizvesnost u pogledu raspoloženja i poverenja investitora”, upozorio je Dragi.
Berzanski trgovac Robert Halver kaže da smanjenje kamatne stope neće nužno doneti korist bankama, ali ima značajnu simboličnu moć.
“Neposredno posle samita EU, Evropska centralna banka je jasno stavila na znanje da neće preuzeti krivicu za kolaps evrozone, i uveren sam da je danas upućen signal da će u drugoj polovini godine ECB pokušati da ekonomske probleme rešava povećanjem likvidnosti banaka.”
Finansijsko stanje Grčke i dalje je jedan od najvećih ekonomskih problema evrozone. U Atinu su danas doputovali inspektori takozvane “trojke” koju čine Evropska unija, MMF i Evropska centralna banka, i sastali se sa premijerom Antonisom Samarasom u prvoj poseti posle izbora. Samaras im je preneo uveravanja da je njegova vlada predana fiskalnim reformama. Medjutim, ministar finansija Janis Sturnaras je priznao da je Grčka donekle već skliznula sa kursa kojim je obećala da će ići kada je reč o merama štednje koje su deo evropskog paketa finansijske pomoći. On je dodao da će se Grčka suočiti sa “teškim godinama” u nastojanju da dodje do ekonomskog oporavka.
Odluka kineske Centralne banke nagoveštava da se druga najveća ekonomija sveta suočava sa najvećim ekonomskim izazovom od svetske recesije 2008. Peking je svoju kamatnu stopu na jednogodišnji zajam smanjio za gotovo trećinu procenta, na šest procenata, uz saopštenje da bi banke mogle da ponude čak i povoljnije kamate svojim klijentima.
Kina je isprobala brojne mere za stimulisanje ekonomije otkako je stopa ekonomskog rasta u prvom kvartalu ove godine opala na 8,1 odsto - najniži nivo u protekle tri godine.
Za to vreme, Evropska centralna banka smanjila je svoju ključnu kamatnu stopu na rekordno nizak nivo od 0,75%, u trenutku kada je čak i vodeća nemačka ekonomija pretrpela blaži pad.
Banka Engleske je takodje preduzela mere da ojača britansku ekonomiju koja se nalazi izvan evrozone ali u velikoj meri zavisi od trgovine sa evropskim susedima. Centralna britanska banka ubacila je 78 milijardi dolara u ekonomiju pogodjenu recesijom.
Šef Evropske centralne banke Mario Dragi rekao je da je inflacija stabilizovana u evrozoni na nešto ispod dva procenta.
“U isto vreme, ekonomski rast u evrozoni i dalje je slab uz pojačanu neizvesnost u pogledu raspoloženja i poverenja investitora”, upozorio je Dragi.
Berzanski trgovac Robert Halver kaže da smanjenje kamatne stope neće nužno doneti korist bankama, ali ima značajnu simboličnu moć.
“Neposredno posle samita EU, Evropska centralna banka je jasno stavila na znanje da neće preuzeti krivicu za kolaps evrozone, i uveren sam da je danas upućen signal da će u drugoj polovini godine ECB pokušati da ekonomske probleme rešava povećanjem likvidnosti banaka.”
Finansijsko stanje Grčke i dalje je jedan od najvećih ekonomskih problema evrozone. U Atinu su danas doputovali inspektori takozvane “trojke” koju čine Evropska unija, MMF i Evropska centralna banka, i sastali se sa premijerom Antonisom Samarasom u prvoj poseti posle izbora. Samaras im je preneo uveravanja da je njegova vlada predana fiskalnim reformama. Medjutim, ministar finansija Janis Sturnaras je priznao da je Grčka donekle već skliznula sa kursa kojim je obećala da će ići kada je reč o merama štednje koje su deo evropskog paketa finansijske pomoći. On je dodao da će se Grčka suočiti sa “teškim godinama” u nastojanju da dodje do ekonomskog oporavka.