U stotinama novobjavljenih američkih diplomatskih depeša, čiji je sadržaj otkrio veb sajt Vikiliks, Avganistan se opisuje kao zemlja sa rasprostranjenom korupcijom na višim nivoima vlade. U dokumentima koja je objavio Internet sajt Vikiliks, razmere korupcije u avganistanskoj vladi opisane su kao “ogromne” a optužbe uključuju mito, pranje novca I profit od trgovine narkoticima.
U dokumentima koje je objavio Vikiliks, predsednik Hamid Karzai opisuje se kao slab i neefikasan lider, a jedna depeša opisuje ministra poljoprivrede, Asifa Rahimija, kao jedinog člana avganistanske vlade protiv kojeg nema optužbi za korupciju.
U drugim američkim diplomatskim porukama, koje je objavio britanski dnevnik Gardijan, otkriva se da su američki i avganistanski zvaničnici bili veoma kritični prema naporima britanskih trupa u pokrajini Helmand.
Guverner Helmanda je navodno tražio američko pojačanje, a američke diplomate pisale su da je mišljenje koje dele sa Karzaijem da “Britanci nisu na nivou zadatka.”
Bivši britanski ministar odbrane Džef Hun izjavio je da se “ne treba previše uzbudjivati” zbog takvih komentara.
“To je bilo mišljenje jednog diplomate, koji je bio na terenu u datom trenutku, i koji je skoro sigurno prenosio ono što je čuo”.
Bivši zapovednik britanskih snaga u Avganistanu smatra da je guverner Helmanda samo želeo da izdejstvuje pojačanje.
“Ne verujem ni za trenutak da je guverner Mangal kritikovao učinak naših vojnika na terenu. Naši su se vojnici borili neverovatno hrabro, i naneli velike gubitke Talibanima u tom procesu”, ocenio je pukovnik Ričard Kemp.
Novoobjavljene depeše pokazuju takodje da su američki zvaničnici imali negativno mišljenje o bivšem britanskom premijeru Gordonu Braunu, ocenjujući da za sobom ima “očajne rezultate” i da mu nedostaju vizija i harizma.
U SAD, grupa američkih senatora sastala su se sa predstavnicima Pentagona razmatrajući slučaj Vikiliks. Senator Džo Liberman izjavio je da je Vikiliks počinio “sabotažu, i verovatno najozbiljniji akt špijunaže u američkoj istoriji”.
“Znajući da Vikiliks ima mnogo podataka koji još nisu objavljeni, želimo da pošaljemo poruku uoči njihove sledeće operacije da dajemo sve od sebe da uhapsimo Džulijana Asanža, osnivača Vikiliksa, privedemo ga pravdi, i svim sredstvima koja su nam na raspolaganju zatvorimo servere ili im uskratimo usluge, tako da se Vikiliksu oteža rad”.
Vikiliks nije saopštio kako dolazi do podataka, ali je glavni osumnjičeni u SAD redov Bredli Mening, za kojeg se sumnja da je odavao poverljive informacije Asanžovom sajtu.
U medjuvremenu, Vikiliks se bori da ostane na internetu, nakon što su višestruki napadi na vebsajt primorali organizaciju da promeni svoju adresu i pojavi pod novim domenima registrovanim u tri zemlje.
Džulijan Asanž je u intervjuu britanskom dnevniku Gardijan, koji je dao preko interneta, izjavio da sa svojim saradnicima preduzima dodatne mere bezbednost,i jer su mu upućene pretnje smrću. On je naveo da će, ukoliko se nešto dogodi njemu ili njegovom veb sajtu sav klasifikovani material biti poslat više od 100,000 ljudi, i automatski objavljen.
Pravni pritisak na Džulijana Asanža se pojačava, a švedske vlasti izdale su ponovo medjunarodnu poternicu za njim, pošto prethodna poternica, po svemu sudeći, nije sadržala dovoljno informacija.Švedske vlasti žele da ispitaju Asanža u vezi sa navodnim silovanjem.
Njegov advokat, Dženifer Robinson, izjavila je u Londonu da su te optužbe “lažne i preuveličane u medijima”, ističući da će se energično boriti protiv Asanžovog izručenja, što je process koji može da traje nedeljama, ili mesecima.