Igrani film Bila Kondona “Peti stalež”, o Vikiliksu i njegovom osnivaču Džulijanu Asanžu, koncentriše se na rat informacija u digitialnoj eri, i postavlja pitanje da li sloboda da se objave klasifikovana dokumenta treba da bude iznad nacionalne bezbednosti. Drama, u kojoj Asanža glumi Benedikt Kamberbeč, stiže u bioskope nekoliko meseci posle dokumentarnog filma Aleksa Gibnija - “Mi krademo tajne”, o istoj temi. Oba filma, iako veoma različita, pokazuju da su u digitalnoj eri informacije i dalje – moć.
Australijski haker Džulijan Asanž je 2010. godine objavio više od 90,000 poverljivih američkih vojnih podataka na do tada malo poznatom veb sajtu. Asanž i njegov Vikiliks su glavni junaci filma “Peti stalež” Bila Kondona.
U filmu, Asanž zauzima centralnu ulogu mnogo pre masovnog objavljivanja američkih vojnih podataka iz rata u Avganistanu. Film ga prikazuje kao briljantnu, egocentričnu i beskrupuloznu osobu, koja objavljuje podatke bez obzira na ljudsku cenu. Zbog svojih ideja, Asanž u filmu dolazi u konflikt sa svojim saradnikom u Vikiliksu, Danijelom Bergom.
Reditelj Bil Kondon postavlja pitanje odgovornosti.
“Na internetu postoje stvari koje su istinite i stvari koje nisu istinite. Ko će onda da nam pomogne da razlikujemo izmedju ta dva? To je bila tradicionalna uloga novinarstva, ‘četvrtog staleža’, ali za novinarstvo je potreban novac. ‘Peti stalež’ se pojavio poslednjih godina i predstavlja vrstu gradjanskog novinarstva koje je rodjeno u eri interneta”, objašnjava reditelj filma.
Iako Kondon tvrdi da je njegova priča izbalansirana, on navodi gledaoce da se okrenu protiv Asanža. Njegov pojednostavljeni tretman glavnog lika naveo je Asanža da osudi film. Mnogi filmski kritičari slažu se da ovom ostvarenju nedostaje dubina dokumentarca Aleksa Gibnija “Mi krademo tajne”, o Asanžu i redovu Bredliju Meningu koji mu je dao tajna dokumenta.
“Što sam dublje ulazio u tu priču, sve više sam se pitao zašto Mening nije njen veći deo, tako da je fokus počeo da se pomera, a rekao bih da je Bredli Mening podjednako važan za ovaj film kao i Džulijan Asanž”, objašnjava Aleks Gibni.
Gibni predstavlja Meningovu unutrašnju borbu zbog informacija na koje je slučajno naišao. On takodje predstavlja reportera Gardijana, Nika Dejvisa, kao značajnog učesnika u uklanjanju osetljivih informacija iz dokumenata.
U izjavi za Glas Amerike, novinar Mark Dejvis, koji je bio sa Asanžom za vreme njegove saradnje sa Gardijanom, ima drugačije vidjenje. On kaže da su “svi u Vikiliksu bili čvrsto rešeni da objave dokumenta na datum koji su odredili, iako je Asanž imao odredjene rezerve". On dodaje da je “Asanž lično, i potpuno sam uklonio 10,000 imena pre nego što su dokumenta objavljena.”
Šta god da su bile njegove moralne odluke, oba filma se slažu da je Asanž uneo revoluciju u način na koji informacije danas stižu do nas.
Australijski haker Džulijan Asanž je 2010. godine objavio više od 90,000 poverljivih američkih vojnih podataka na do tada malo poznatom veb sajtu. Asanž i njegov Vikiliks su glavni junaci filma “Peti stalež” Bila Kondona.
U filmu, Asanž zauzima centralnu ulogu mnogo pre masovnog objavljivanja američkih vojnih podataka iz rata u Avganistanu. Film ga prikazuje kao briljantnu, egocentričnu i beskrupuloznu osobu, koja objavljuje podatke bez obzira na ljudsku cenu. Zbog svojih ideja, Asanž u filmu dolazi u konflikt sa svojim saradnikom u Vikiliksu, Danijelom Bergom.
Reditelj Bil Kondon postavlja pitanje odgovornosti.
“Na internetu postoje stvari koje su istinite i stvari koje nisu istinite. Ko će onda da nam pomogne da razlikujemo izmedju ta dva? To je bila tradicionalna uloga novinarstva, ‘četvrtog staleža’, ali za novinarstvo je potreban novac. ‘Peti stalež’ se pojavio poslednjih godina i predstavlja vrstu gradjanskog novinarstva koje je rodjeno u eri interneta”, objašnjava reditelj filma.
Iako Kondon tvrdi da je njegova priča izbalansirana, on navodi gledaoce da se okrenu protiv Asanža. Njegov pojednostavljeni tretman glavnog lika naveo je Asanža da osudi film. Mnogi filmski kritičari slažu se da ovom ostvarenju nedostaje dubina dokumentarca Aleksa Gibnija “Mi krademo tajne”, o Asanžu i redovu Bredliju Meningu koji mu je dao tajna dokumenta.
“Što sam dublje ulazio u tu priču, sve više sam se pitao zašto Mening nije njen veći deo, tako da je fokus počeo da se pomera, a rekao bih da je Bredli Mening podjednako važan za ovaj film kao i Džulijan Asanž”, objašnjava Aleks Gibni.
Gibni predstavlja Meningovu unutrašnju borbu zbog informacija na koje je slučajno naišao. On takodje predstavlja reportera Gardijana, Nika Dejvisa, kao značajnog učesnika u uklanjanju osetljivih informacija iz dokumenata.
U izjavi za Glas Amerike, novinar Mark Dejvis, koji je bio sa Asanžom za vreme njegove saradnje sa Gardijanom, ima drugačije vidjenje. On kaže da su “svi u Vikiliksu bili čvrsto rešeni da objave dokumenta na datum koji su odredili, iako je Asanž imao odredjene rezerve". On dodaje da je “Asanž lično, i potpuno sam uklonio 10,000 imena pre nego što su dokumenta objavljena.”
Šta god da su bile njegove moralne odluke, oba filma se slažu da je Asanž uneo revoluciju u način na koji informacije danas stižu do nas.