Posle dvonedeljnog Samita o klimatskim promenama u Parizu, zvaničnici Svetske zdravstvene organizacije pozivaju na postizanje striktnijeg sporazuma za sprečavanje globalnog zagađenja. Takav sporazum mogao bi da pomogne u sprečavanju miliona smrtnih slučajeva povezanih za zagađanjem i bolesti u toplijem svetu.
U Parizu, pregovarači su dve nedelje radili na postizanju sporazuma kojim bi se smanjilo globalno zagađenje kako bi se izbegle najgore posledice klimatskih promena. Savetnik za nauku Svetske zdravstvene organizacije Darmid Kempbel-Lendram kaže da je ono što je dobro za planetu, dobro za javno zdravlje.
“Razlog zbog kojeg smo zabrinuti u vezi sa efektima klimatskih promena na zdravlje je taj što su mnoge bolesti, sa kojima se suočavamo, veoma osetljive na klimatske uslove. To uključuje bolesti kao što su malarija, pothranjenost, dijareja i druge koje se prenose putem vode", kaže Kempbel-Lendram.
Topliji i vlažniji svet preti da te probleme pogorša. To se upravo dogodilo sa denga groznicom, virusnom infekcijom koja je stavila skoro pola svetske populacije u rizik.
Ervin Sausedo je lokalni zdravstveni zvaničnik u Santa Kruzu u Boliviji. On kaže da je produžena kišna sezona 2009. godine otežala nadležnima kontrolu epidemije.
"Mislimo da bi 30 hiljada prijavljenih slučajeva moglo veoma lako da se udvostruči, do više od 50 do 60 hiljada, zbog neprijavljenih slučajeva gde su se ljudi sami lečili". objašnjava Sausedo.
Denga groznica je i dalje vodeći uzrok odlaska u bolnicu u Latinskoj Americi i Aziji. Rastuće temperature takođe pogoršavaju zagađenje vazduha, posebno za osobe koje imaju astmu, srčana ili oboljenja pluća.
“Ako nastavimo da koristimo energetske sisteme koji zagađuju, zadržaćemo ili ćemo povećati broj od 7 miliona smrtnih slučajeva godišnje izazvanih zagađenjem vazduha", ističe Kempbel-Lendram.
On dodaje da su čisti vazduh i voda osnovna ljudska prava i ističe da je uspešan ishod konferencije u Parizu akciono orijentisan plan za smanjenje zagađenja koje izaziva promenu klime radi zaštite zdravlja na duži rok, ali takođe i dostizanje zdravstvenih dobiti zelenije, ravnopravnije, održive ekonomije.