Na studijskom putovanju u SAD protekle nedelje bila je grupa urednika internet izdanja srpskih medija. Kao učesnici profesionalnog programa koji je organizovala američka ambasada u Beogradu, oni su posetili neke od vodećih medijskih kuća u Vašingtonu i Njujorku, uključujući i veb portale Slejt i Hafington Post. Gordan Brkić, urednk veb izdanja lista „Danas“ i Predrag Roganović, urednik digitalnog izdanja „Kurira“, preneli su utiske o radu američkih medija kad je reč o platformama na internetu.
Gordan Brkić: Mislim da se kolege u Americi se susreću sa istim problemima kao mi u Srbiji, možda je radno okruženje drugačije. Ja bih to podelio na interne i eksterne probleme. Interni su medju starijim kolegama koje teže prihvataju to radno okruženje, koliko sam razumeo našeg domaćina u Glasu Amerike i ovde starije kolege pružaju izvestan otpor, a eksterno je što mi se čini da svi koji su naslonjeni na tu anšu medijsku industriju ne razumeju koliko je Internet važan, ni oni koji bi potencijalno trebalo da se oglašavaju na portalima, ni oni koji su konzumenti ne razumeju da bi portali trebalo da generišu neki prihod da bi opstali, i u Americi je isti problem.
Glas Amerike: Kako gledate na pitanje preciznosti na internetu naspram brzine na internetu, od njega se očekuje velika brzina, da li onda mogu da promaknu netačne ili polutačne informacije, da li je o tome bilo reči ovih dana?
Gordan Brkić: O tome ali to zapravo je izazov o kome razmišljamo svi, bez obzira na zemlje i okruženje. Čini mi se da je prvobitno oduševljenje interentom prošlo i da se publika uželela izvora koji su pouzdani i nude tačnu i proferenu informaciju, u tom smislu smo na pragu nove renesanse našeg novinarskog poziva gde ćemo imati mogućnost da opet radimo svoj posao samo u novom okruženju i novim platformama, što je izazov. Novinarstvo neće propasti kao profesija.
Glas Amerike: Oko 78% gradjana u SAD ima pristup internetu, da li imate podatke kakva je medijska slika u Srbiji, koliko korisnika interneta i kako to utiče na ostale medije. U Americi štampani mediji trpe zbog interneta, neki se i zatvaraju...
Roganović: U Srbiji takodje trpe štampani mediji, pad prodaje štampanih medija u poslednjih godinu dana je nekih 20% ali je zaista znanto veliki rast korisnika internet medija u Srbiji. Prema nekim podacima oko 3 miliona ljudi u Srbiji skoro svakodnevno konzumira njuz portale. Kurir je jedan od vodećih onlajn medija i uspeli smo za poslendje dve godine da napravimo veliki napredak i na veb sajtu i mobilnim uredjajima.
Glas Amerike: Da li je takva situacija u Kuriru i nekoliko medija ili je opšta medijska slika, da se internet razvija u svim medijskim kućama?
Brkić: Razvija se, a ja bih rekao ne samo da je to dobro sa strane korisnika, dobro je i za nas u medijskom poslu. Ono što nam internet donosi konkretno, ja to vidim kao urednik portala danas.rs, imamo jaku spregu sa čitaocima, preko fidbekova, u realnom vremenu dobijamo komentare na naše priče što nam posle omogućava da se usmeravamo, urednike da razmisljamo kako da razvijamo priču a i novinare u kome pravcu da vrše svoja istraživanja. Svi smo pomalo na dobitku, kada bismo samo našli neki konzistentan biznis model da to generiše i neki prihod to bi zaista bila bajka.
Glas Amerike: Da li imate podatke o korisnicima veba iz inostranstva? Za Srbe u dijaspori je internet glavni način informisanja o vestima iz Srbije.
Roganović: Kurir ima oko 5 miliona jedinstvenih korisnika mesečno, od toga 62% Srbija ostalo inostranstvo. Iz SAD oko 600,000 mesečno, onda je tu Kanada, Australija, i Austrija. Veoma je lepo, recimo, kada se posmatra statistika - jer imamo alate gde možemo uživo da pratimo ko odakle dolazi i čita sadržaj - kada se u Americi upale gradovi odakle dolaze čitaoci to su uglavnom Njujork, Čikago, Los Andjeles, Las Vegas...To je zanimljivo ponekad iz Vegasa imamo isto čitalaca koliko i Čikaga u nekim delovima noći. Takodje primećujuemo da oni čitaju malo drugačiji sadržaj nego čitaoci iz Srbije, postoje tehnološki planovi i nadam ose da ćemo u budućnosti moći da damo bolji sadržaj čitaocima iz dijaspore, odnosno da napravimo vebsajt tako da sadržaj bude predefinisan da korisnici lakše pristupe sadržaju koji ih zanima.
Brkić: Isto mogu da kažem i kada je u pitanju Danas online, dok domaća publika, iz Srbije i delimično iz regiona uglavnom je fokusirana na tekuće vesti, publika iz dijaspore, naročito severne Amerike je zainteresovana za naše „opinion“ tekstove u formi dijaloga gde autoriteti analitičari pišu autorske tekstove na razne teme."
Glas Amerike: Na kraju da popričamo o velikoj temi o Americi – vladino tajno prikupljanje podataka o telefonskim razgovorima i internet aktivnostima gradjana.. Kako vidite ovu aferu?
Roganović: Mislim da ljudi koji rade u onlajn medijima uopšte nisu iznenadjeni ovim podacima. Negde se i pretpostavljalo da se društvene mreže kontrolišu, videćemo šta će dalje da izadje iz ovoga, da li neki novi zakon o upotrebi društvenih mreža ali imam utisak da samo onaj ko se nije bavio time ili dublje ulazio je iznenadjen.
Brkić: Zapravo, bez obzira gde se nalazimo i gde živimo, digitalna era je nešto novo za sve nas, mnogo toga nije regulisano, mogu da se dešavaju ovakve stvari i verovatno će se i dalje dešavati. Nadam se da nivo slobode koji je ponudio internet neće biti ugrožen, da će se naći mehanizmi da se zaštiti pravo pojedinca na privatnost, ali da nećemo ići u smeru da ugrožavamo demoratski potencijal interneta kao glasa naroda, glasa mnogih.
Glas Amerike: Da li je takav scenario nezamisliv u Srbiji ili bi moglo da se dogodi u nekom trenutku?
Brkić: Veoma je moguće da se dogodi u Srbiji. Mi imamo neke portale koji skupljaju informacije koji su pri tom provereni, male portale koji nisu profitni, koji se bave istraživačkim inostranstvom i donose zanimljive podatke koje i mi veći mediji ponekad preuzmemo i razradimo.
Roganović: To se već svuda dešava u svetu. Postoje legalni alati koji ne spadaju u domen ugrožavanja privatnosit. Možete da pratite bilo koju ključnu reč, političke stranke to koriste, može da se unese ime političara i vidite kako je bilo ko u bilo kom kontekstu pomenuo tog političara na Tviteru, Fejsubku, ko šta kaže, indikator da li je to pozitivno ili negativno. To se već koristi u PR-u u Srbiji i svetu, i ljudi bi trebalo da znaju da je društvena mreža novi medij, da je ono što ste rekli - vi ste rekli i to mogu svi da znaju.
Gordan Brkić: Mislim da se kolege u Americi se susreću sa istim problemima kao mi u Srbiji, možda je radno okruženje drugačije. Ja bih to podelio na interne i eksterne probleme. Interni su medju starijim kolegama koje teže prihvataju to radno okruženje, koliko sam razumeo našeg domaćina u Glasu Amerike i ovde starije kolege pružaju izvestan otpor, a eksterno je što mi se čini da svi koji su naslonjeni na tu anšu medijsku industriju ne razumeju koliko je Internet važan, ni oni koji bi potencijalno trebalo da se oglašavaju na portalima, ni oni koji su konzumenti ne razumeju da bi portali trebalo da generišu neki prihod da bi opstali, i u Americi je isti problem.
Glas Amerike: Kako gledate na pitanje preciznosti na internetu naspram brzine na internetu, od njega se očekuje velika brzina, da li onda mogu da promaknu netačne ili polutačne informacije, da li je o tome bilo reči ovih dana?
Gordan Brkić: O tome ali to zapravo je izazov o kome razmišljamo svi, bez obzira na zemlje i okruženje. Čini mi se da je prvobitno oduševljenje interentom prošlo i da se publika uželela izvora koji su pouzdani i nude tačnu i proferenu informaciju, u tom smislu smo na pragu nove renesanse našeg novinarskog poziva gde ćemo imati mogućnost da opet radimo svoj posao samo u novom okruženju i novim platformama, što je izazov. Novinarstvo neće propasti kao profesija.
Glas Amerike: Oko 78% gradjana u SAD ima pristup internetu, da li imate podatke kakva je medijska slika u Srbiji, koliko korisnika interneta i kako to utiče na ostale medije. U Americi štampani mediji trpe zbog interneta, neki se i zatvaraju...
Roganović: U Srbiji takodje trpe štampani mediji, pad prodaje štampanih medija u poslednjih godinu dana je nekih 20% ali je zaista znanto veliki rast korisnika internet medija u Srbiji. Prema nekim podacima oko 3 miliona ljudi u Srbiji skoro svakodnevno konzumira njuz portale. Kurir je jedan od vodećih onlajn medija i uspeli smo za poslendje dve godine da napravimo veliki napredak i na veb sajtu i mobilnim uredjajima.
Glas Amerike: Da li je takva situacija u Kuriru i nekoliko medija ili je opšta medijska slika, da se internet razvija u svim medijskim kućama?
Brkić: Razvija se, a ja bih rekao ne samo da je to dobro sa strane korisnika, dobro je i za nas u medijskom poslu. Ono što nam internet donosi konkretno, ja to vidim kao urednik portala danas.rs, imamo jaku spregu sa čitaocima, preko fidbekova, u realnom vremenu dobijamo komentare na naše priče što nam posle omogućava da se usmeravamo, urednike da razmisljamo kako da razvijamo priču a i novinare u kome pravcu da vrše svoja istraživanja. Svi smo pomalo na dobitku, kada bismo samo našli neki konzistentan biznis model da to generiše i neki prihod to bi zaista bila bajka.
Glas Amerike: Da li imate podatke o korisnicima veba iz inostranstva? Za Srbe u dijaspori je internet glavni način informisanja o vestima iz Srbije.
Roganović: Kurir ima oko 5 miliona jedinstvenih korisnika mesečno, od toga 62% Srbija ostalo inostranstvo. Iz SAD oko 600,000 mesečno, onda je tu Kanada, Australija, i Austrija. Veoma je lepo, recimo, kada se posmatra statistika - jer imamo alate gde možemo uživo da pratimo ko odakle dolazi i čita sadržaj - kada se u Americi upale gradovi odakle dolaze čitaoci to su uglavnom Njujork, Čikago, Los Andjeles, Las Vegas...To je zanimljivo ponekad iz Vegasa imamo isto čitalaca koliko i Čikaga u nekim delovima noći. Takodje primećujuemo da oni čitaju malo drugačiji sadržaj nego čitaoci iz Srbije, postoje tehnološki planovi i nadam ose da ćemo u budućnosti moći da damo bolji sadržaj čitaocima iz dijaspore, odnosno da napravimo vebsajt tako da sadržaj bude predefinisan da korisnici lakše pristupe sadržaju koji ih zanima.
Brkić: Isto mogu da kažem i kada je u pitanju Danas online, dok domaća publika, iz Srbije i delimično iz regiona uglavnom je fokusirana na tekuće vesti, publika iz dijaspore, naročito severne Amerike je zainteresovana za naše „opinion“ tekstove u formi dijaloga gde autoriteti analitičari pišu autorske tekstove na razne teme."
Glas Amerike: Na kraju da popričamo o velikoj temi o Americi – vladino tajno prikupljanje podataka o telefonskim razgovorima i internet aktivnostima gradjana.. Kako vidite ovu aferu?
Roganović: Mislim da ljudi koji rade u onlajn medijima uopšte nisu iznenadjeni ovim podacima. Negde se i pretpostavljalo da se društvene mreže kontrolišu, videćemo šta će dalje da izadje iz ovoga, da li neki novi zakon o upotrebi društvenih mreža ali imam utisak da samo onaj ko se nije bavio time ili dublje ulazio je iznenadjen.
Brkić: Zapravo, bez obzira gde se nalazimo i gde živimo, digitalna era je nešto novo za sve nas, mnogo toga nije regulisano, mogu da se dešavaju ovakve stvari i verovatno će se i dalje dešavati. Nadam se da nivo slobode koji je ponudio internet neće biti ugrožen, da će se naći mehanizmi da se zaštiti pravo pojedinca na privatnost, ali da nećemo ići u smeru da ugrožavamo demoratski potencijal interneta kao glasa naroda, glasa mnogih.
Glas Amerike: Da li je takav scenario nezamisliv u Srbiji ili bi moglo da se dogodi u nekom trenutku?
Brkić: Veoma je moguće da se dogodi u Srbiji. Mi imamo neke portale koji skupljaju informacije koji su pri tom provereni, male portale koji nisu profitni, koji se bave istraživačkim inostranstvom i donose zanimljive podatke koje i mi veći mediji ponekad preuzmemo i razradimo.
Roganović: To se već svuda dešava u svetu. Postoje legalni alati koji ne spadaju u domen ugrožavanja privatnosit. Možete da pratite bilo koju ključnu reč, političke stranke to koriste, može da se unese ime političara i vidite kako je bilo ko u bilo kom kontekstu pomenuo tog političara na Tviteru, Fejsubku, ko šta kaže, indikator da li je to pozitivno ili negativno. To se već koristi u PR-u u Srbiji i svetu, i ljudi bi trebalo da znaju da je društvena mreža novi medij, da je ono što ste rekli - vi ste rekli i to mogu svi da znaju.
