Linkovi

Jubilej Glasa Amerike

  • Rade Ranković

Kada se krajem marta 1943-će godine prvi put oglasio radio Glas Amerike na srpskohrvatskom jeziku, teško je bilo i zamisliti da će to potrajati narednih 70 godina.

Pre tačno 70 godina, u sred drugog svetskog rata, počeo je sa emitovanjem radio Glas Amerike. Kako je Glas Amerike postao jedan od najstarijih medija na srpskom jeziku, kroz koje je sve faze tokom tih decenija prošao i kakva je budućnost Otvorenog studija...

Kada se krajem marta 1943-će godine prvi put oglasio radio Glas Amerike na srpskohrvatskom jeziku, teško je bilo i zamisliti da će to potrajati narednih 70 godina. U okupiranoj i razbijenoj zemlji, Glas Amerike je tada pružio ljudima jedan novi kanal informisanja i dao nadu da su poraz Nemačke i kraj drugog svetskog rata sve bliži.
Poznati novinar Milan Vlajičić je tada bio jako mali, ali se seća kako se Glas Amerike i BBC u njegovoj kući slušao pod ćebadima…

"Znam da je moj otac našao na skali paralelno BBC i VOA. I mi smo to slušali, to je bilo dosta opasno – jer ako je neko prolazio hodnikom i čuo – moglo je da se zaglavi u logor zbog toga. I to je bila vrlo črvsta mera. Malo sam toga mogao da zapamtim, ali znam da je moj otac govorio – blizu je, izgleda blizu je i to je to…"

Kraj pravog rata i početak hladnog rata dao je novu dimenziju rada Glasu Amerike – to je postao kanal informisanja naroda i država koje su ostale sa one strane gvozdene zavese o zbivanjima, razmišljanjima i životu ljudi sa druge strane zida. Glas Grge Zlatopera koji se tih godina javljao iz Vašingtona ostao je u sećanju mnogih starijih građana koji pamte to doba:

"Pošto su ti programi bili usmeravani ka gvozdenoj zavesi, onom totalitarno ustrojenom delu sveta, onda su to postajali kanali obaveštavanja ljudi o, u najmanju ruku drugačijem viđenju iste stvarnosti", kaže glavni i odgovorni urednik Prvog programa Radio Beograda Đorđe Vlajić.

Rat na Balkanu i raspad Jugoslavije doneo je prekretnicu u do tada jedinstvenu redakciju i tih 90-tih Glas Amerike počinje da emituje program za područje Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije. Na ovim prostorima režim Slobodana Miloševića zauzima sve etablirane medije, a Glas Amerike postaje jedan od važnijih kanala informisanja u Srbiji:

"Jer oslonac, pogotovu u Miloševićevo vreme, na domaće medije je bio vrlo rizičan. To je bila izmišljena stvarsnost. Nerealna slika", ističe Vlajić.

"U to vreme je postojala neka vrsta informativnog mraka u Srbiji i slušaoci radijskih emisija u Srbiji nisu baš imali priliku da puno čuju šta Miloševićeva opozicija misli o njegovoj vadavini. Glas Amerike je ljudima u Srbiji pružio tu priliku", smatra bivši dopisnik Glasa Amerike iz Beograda Miša Brkić.

Glas Amerike je bio jedan od prvih saveznika van zemlje, kaže Veran Matić, prisećajući se trenutka kada je Slobodan Milošević sredinom devede-setih zabranio rad devedesetdvojke. Preko BBC-ija u Londonu, do Glasa Amerike u Vašingtonu, a zatim dalje u etar – program radija B92 se uprkos zabrani mogao bez problema čuti u Srbiji:

"Za nas iz B92 je veličanstveno iskustvo vezano za probijanje zabrane koju smo imali u decembru 96-te godine. Ali u tom trenutku B92 i Glas Amerike naprave jedan veoma ozbiljan pomak u korišćenju interneta u prevazilaženju zabrane – i od tog trenutka, što se mene tiče, ja sam shvatio da smo mi neuništivi."

Nakon petooktobarskih promena 2000-te godine Glas Amerike na srpskom nastavlja da radi neometano od novih vlasti, a kako kaže bivši dopisnik Miša Brkić, jedna od tajni uspeha Glasa Amerike je profesionalizam u radu:

"Ja nikada nisam dobio ni od dežurnog urednika, ni od glavnog urednika sugestiju šta treba da radim određenog dana. Neki postulati novinarstva , koji su univerzalni i koji važe za sve medije, na svim meridijanima – to je moje iskustvo iz Glasa Amerike."

Nema sumnje da se emisija Otvoreni studio Glasa Amerike razlikuje od svih televizijskih dnevnika koje emituju ovdašnje stanice i to je još jedan razlog zbog koga svake nedelje 10 miliona ljudi prati Glas Amerike na srpskom jeziku:

"Ako neko razmišlja o nekom ukidanju kao što je to bilo sa BBC-ijem treba da zna da pravi veliku štetu. Jer, ukidanje BBC-ija na srpskom je zaista nanelo jako veliku štetu regionu", smatra Veran Matić.

Iskustvo Češke, Poljske, Mađarske, pa i Hrvatske govori da je emitovanje programa Glasa Amerike vezano za političku i ekonomsku stabilizaciju tih zemalja. Kada jednog dana Glas Amerike bude prestao da emituje program na srpskom jeziku – biće to siguran znak da je i ovaj prostor ušao u mirne vode…
XS
SM
MD
LG