„Vidljivo mastilo“ je naziv inovativnog programa koji je pokrenuo Centar za lečenje raka „Memorijal Sloun Ketering“ u Njojorku. Taj program ohrabruje pacijente tog centra tako što im pruža mogućnost da pišu uz nadgledanje i podršku profesionalnih mentora.
Ovo nije Brodvej. To je proba profesionalnih glumaca. Oni čitaju radove pacijenata obolelih od raka koji su na tretmanu u „Memorijal Sloun Ketering“ centru.
Jednom godišnje, neki od njihovih tekstova se izvode. Sve je počelo kada je spisateljica Džudit Kelman, pokrenula terapeutski program pisanja nazvan „Vidljivo mastilo“, namenjen pacijentima obolelim od raka. Tri godine kasnije, u njemu učestvuju stotine pacijenata.
„Mi sami smo naše životne priče. Sami predvidjamo put kojim će ići naš život. A, onda se dogodi rak, veoma ozbiljna bolest koja zaokupi taj život. Naša životna priča se poremeti. Mi ohrabrujemo ljude da povrate svoje životne priče. Oni će ih prepričati na bilo koji način na koji žele. Mogu da pišu poeziju, fikciju, eseje, memoare, blogove, scenarije, bilo koji oblik koji žele“, kaže Kelman.
Ona je mentor nekima od pacijenata, ulesnika u ovom programu. Pored nje je oko 50 drugih volontera koji rade to isto.
„Kada pišete esej o zagadjenosti vazduha u Kaliforniji koji je možda uzrok vaše bolesti, to je ideja. Vaša sestra vas je pozvala, to je trenutak. I čitalac odmah zna o čemu se radi.“
Jedan od polaznika programa Džutit Kelman je Majkl Soloman. On je autor filmova i scenarista i veoma je zainteresovan učesnik programa. Njegov esej „Visoke prepreke“ nedavno je javno izveden.
Solomanu je ustanovljen rak 2001. godine. On od Džudit Kelman dobija savete i sugestije.
„To je kao san. Imate urednika sa kojim možete da razgovarate o bilo kojoj priči. To je ono što je fenomenalno u tom programu. Ja sam redovno pisao o svojoj bolesti ali sam takodje pisao i o problemima u mojim vezama sa ženama. Možete da pišete o čemu god želite.“
Rejčel Raš je ustanovljen rak kada je imala dve godine. To se dogodilo u isto vreme kada je i njenom ocu ustanovljen rak. Oboje su sada dobro, ali Rejčel koja je glumica, i dalje je pod tretmanom.
„Preživljavanje raka je deo mog života i deo moje ličnosti.“
Rejčel kaže da joj pisanje za „Vidljivo mastilo“ daje pouzdanje da ide dalje sa svojom karijerom. Njena mentorka u poslednje dve godine je Marijana Husler.
„Lutkarska predstava“, priča Rejčel Raš prikazana je na godišnjoj predstavi.
„Sati koje sam porovela iza te zavese bili su čarobni. Nije bilo lekarskih ordinacija. Nije bilo straha. Nisam osećala bol.“
Ona je sedela u publici sa svojim ocem i to je dalo dirljiv ton toj večeri.
Sam čin pisanja i završetka dela, kaže Džudit Kelman, donosi jedan poseban osećaj da ste nešto ostvarili što samo po sebi predstavlja izvanrednu trerapiju.