Virtuelna realnost ušla je na potrošačko tržište na velika vrata ove godine. U ponudi su virtuelne naočare, a za korišćenje je potreban samo još mobillni telefon. Sada čak mogu da se gledaju filmovi u virtuelnim bioskopima, mada ćemo još morati da sačekamo na dugometražni film koji će u potpunosti biti napravljen u virtuelnoj realnosti – a evo i zašto …
Lukas Vilson obožava nove tehnologije jer može da bude kreativan. Zato sada pravi sadržaj za virtuelnu realnost.
“Svaki reditelj i kreativac sa kojim razgovaram želi da radi u virtuelnoj realnosti jer je to nešto novo, i kul”.
Ali po svemu sudeći dugometražni filmovi se neće skoro pojaviti. Vilson navodi par razloga. Prvo, tehnologija za gledanje je još u povoju.
“Posle samo 15, 20 minuta gledanja kroz tu vizuru osetite umor u očima i morate da napravite pauzu”.
Osim toga, sadržaj za virtuelnu realnost je skup i kompanije tek počinju da smišljaju načine kako da privuku kupce. Neki kažu da je i sa umetničke strane teško ispričati priču, a da gledaoci mogu da gledaju film sa svih strana.
“Mislim da još niko ne zna da li je to moguće. Mislim da nećemo znati dok ne bude nekoliko pokušaja kako bi se otkrilo šta potrošače žele da gledaju”.
Dakle, dok filmski stvaraoci ne počnu da eksperimentišu. Vilson smatra da scena od 360 stepeni rediteljima pruža više slobode.
“To zapravo poboljšava kreativnost, ako posmatrate na taj način. Više nisu ograničeni 16 sa 9 formatom. Moguće je da će se prvih 10, 15 sekundi gledalac okretati svuda oko sebe, ali da će se kasnije fokusirati jer nam je takva psihologija”.
Vilson još ističe da su tradicionalne filmske tehnike poput svetla i kadriranja i dalje relevantne, ali da se pojavio dodatni instrument za pričanje priče, poput visokotehnološkog sistema za ozvučenje Dolbi Atmos.
“Ako imate virtuelne naočare i čujete glasan zvuk iza vas, telo će vas naterati da se okrenete. Moraćete da se okreneten. I tako će vam fokus prebaciti na drugu stranu i to može da postane filmska tehnika”.
Vilson podseća da je cilj svakog umetnika da prenese emociju i da se poveže sa publikom, a najbolji način za tako nešto je da se gledalac potpuno uključi u filmsko okruženje.
A sa virtuelnom realnošću, to je sada postala stvarnost.