Linkovi

Veštačka inteligencija - opasna ili korisna?

  • Elizabet Li

Veštačka inteligencija više nije koncept koji postoji samo u filmovima naučne fantastike i u knjigama. Kola koja sama voze, inteligentni kompjuteri koji pomažu lekarima – te tehnologije već postoje. Naučnici zato smatraju da je vreme da se pokrene razgovor o dobrobitima i opasnostima koje sa sobom nosi veštačka inteligencija i kako će to promeniti svet u kojem živimo.

Od asistenata do pretraživanja interneta, do auto pilota – jednostavna veštačka inteligencija postoji već duže vreme, ali od nedavno sve brže postaje složenija i inteligentnija.

Ako ćemo da pravimo sisteme koji će da budu inteligentniji od nas samih, onda je apsolutno neophodno da razumemo kako da u potpunosti garantujemo da će oni raditi samo ono što mi želimo”, smatra Stjuart Rasel sa Unverziteta Kalifornije u Berkliju.

Profesor kompjuterskih nauka Stjuart Rasel smatra da će mnogi poslovi koji zahtevaju težak fizički napor ili analizu podataka, poput finansijske industrije, biti zamenjeni mašinama sa veštačkom inteligencijom.

“Ali ako zamenimo sve polsove koji zahtevaju fizički rad i onda zamenimo sve poslove koji zahtevaju ljudski mentalni rad, postavlja se pitanje ‘šta nam ostaje’“?

Gurudut Banavar iz kompanije IBM veruje da će se u budućnosti pojaviti potreba za novim kvalifikacijama.

“U budućnosti će svi morati da rade sa tim mašinama koje uče i imaju razum, tako da mislim da će se tražiti drugačije kvalifikacije za mnoštvo tih poslova u budućnosti”.

Rasel smatra da će veštačka inteligencija promeniti ekonomiju i način života kakav poznajemo.

“Posao većine ljudi će biti pružanje individualizovanih ličnih usluga drugim ljudima jer neće postojati masovno zapošljavanje u proizvodnji ili finansijskom sektoru. Taj koncept ogromne fabrike ili poslovne zgrade u kojoj hiljade ljudi radi isti posao će da nestane”.

Veštačka inteligencija već menja zdravstvenu industriju. Takve mašine mogu da obrade ogromne količine podataka i sadrže najnovije istraživačke radove koji lekarima služe za uspostavljanje dijagnoze i određivanje tretmana za pacijente. “Votson tehnolodži” firme IBM već se nalazi u bolnicama šitom severne i južne Amerike, Evrope i Azije.

“Razlika u odlasku kod lekara koji ima Votson i kod onoga koji nema je ogromna jer kada posetite nekog lekara danas možda njegova praksa zaostaje 10 godina”, ističe Gurudut Banavar.

Ipak postoji i opasna strana veštačke inteligencije: autonomno oružje bazirano na tehnologiji bespilotnih letelica.

“Rizik sa autonomnim oružjem jeste to što će ljudi početi da ga koriste oružje kao oružje siromašnih za masovno uništenje - nuklearno oružje siromašnih”, smatra Stjuart Rasel.

Rasel ističe da međunarodna zajednica mora da sklopi sporazume koji će zabraniti takav tip oružja.

“To je trka sa vremenom jer oružje počinje da se pojavljuje, istraživanje vodi u razvoj, a razvoj vodi u proizvodnju”.

I dok je pitanje da li će veštačka inteligencija naneti štetu ili doneti dobrobit ljudskom rodu i dalje otvoreno, istraživači kažu da je činjenica da tehnologija menja i nastaviće da menja mnoge aspekte života.

XS
SM
MD
LG