Iranski ministar inostranih poslova Džavad Zarif sastaće se iduće nedelje u Ženevi sa zvaničnicima takozvane Grupe 5 + 1, koju čine SAD, Rusija, Kina, Britanija, Francuska i Nemačka. Očekivanja od prve runde razgovora o spornom iranskom nuklearnom programu su prilično visoka.
To će biti prvi važni razgovori otkako je izabran novi iranski predsednik Hasan Rohani, koji je izjavio da je njegova zemlja rešena da reši konflikt oko iranskog nuklearnog programa.
“Mogu sa sigurnošću da kažem da na iranskoj strani postoji puna, stoprocentna volja, da u kratkom roku dođe do sporazuma u vezi sa nuklearnim pitanjem”.
Teheran tvrdi da iranski nuklearni program ima isključivo mirnodopsku svrhu. Zapadne zemlje i Izrael smatraju da Teheran nastoji da proizvede nuklearno oružje.
Američki državni sekretar Džon Keri izjavio je da razgovori u utorak u Ženevi treba da utvrde prave namere Irana.
“Ukoliko zaista imaju miroljubive namere, verujem da postoji put do toga”.
Američki zvaničnici ohrabreni su, kako se navodi, “energijom i odlučnošću” Rohanijeve administracije.
Bivši američki ambasador Adam Ereli za novog iranskog predsednika kaže da je iskusan.
“On dobro upoznat sa publikom, a to su očigledno američka publika i amerčki zvaničnici. Ostavio je utisak umerenjaka, otvorenog za kompromise. Ostavio je utisak svežine”.
Naročito u poređenju sa bivšim predsednikom Mahmudom Ahmadinedžadom, kaže Dag Bandou, analitičar Instituta Kejto.
“Mi u njemu možda ne vidimo umerenjaka, ali u poređenju sa Ahmadinedžadom ovo je veliki korak napred. Mislim da administracija može da kaže da tome vredi posvetiti vremena”.
Međutim, Izrael tvrdi da Iran upravo želi još vremena kako bi mogao da proizvede atomsku bombu. Portparol izraelske vlade Mark Regev kaže:
“Naša bojazan je da su iranska obećanja i reči dobre volje u stvari paravan za nastavljanje agresivnog nuklearnog programa. Gde su činjenice? Izrael prati šta Iran radi, a ne šta govori”.
Izrael je saopštio da rezerviše pravo da napadne Iran kako bi sprečio nastojanja Teherana da se domogne nuklearnog oružja. To je vrsta eskalacije koju administracija predsednika Obame nastoji da izbegne, ističe Dag Bandou.
“Vojni udari samo su poruka Iranu da treba da poseduje nuklearno oružje. To je jedini način da se odbrani. U svemu tome ima puno negativnih strana”.
Utoliko više postoji razlog za dogovor sa predsednikom Rohanijem, koji bi bio sveobuhvatan, smatra Adam Ereli:
“Ukoliko uočimo nespremnost, izigravanje ili izvlačenje, znaćemo da tu nema suštine”.
SAD su saopštile da sankcije zavedene Iranu ostaju na snazi sve dok Teheran ne bude preduzeo konkretne, proverljive korake u skladu sa svojim međunarodnim obavezima.
To će biti prvi važni razgovori otkako je izabran novi iranski predsednik Hasan Rohani, koji je izjavio da je njegova zemlja rešena da reši konflikt oko iranskog nuklearnog programa.
“Mogu sa sigurnošću da kažem da na iranskoj strani postoji puna, stoprocentna volja, da u kratkom roku dođe do sporazuma u vezi sa nuklearnim pitanjem”.
Teheran tvrdi da iranski nuklearni program ima isključivo mirnodopsku svrhu. Zapadne zemlje i Izrael smatraju da Teheran nastoji da proizvede nuklearno oružje.
Američki državni sekretar Džon Keri izjavio je da razgovori u utorak u Ženevi treba da utvrde prave namere Irana.
“Ukoliko zaista imaju miroljubive namere, verujem da postoji put do toga”.
Američki zvaničnici ohrabreni su, kako se navodi, “energijom i odlučnošću” Rohanijeve administracije.
Bivši američki ambasador Adam Ereli za novog iranskog predsednika kaže da je iskusan.
“On dobro upoznat sa publikom, a to su očigledno američka publika i amerčki zvaničnici. Ostavio je utisak umerenjaka, otvorenog za kompromise. Ostavio je utisak svežine”.
Naročito u poređenju sa bivšim predsednikom Mahmudom Ahmadinedžadom, kaže Dag Bandou, analitičar Instituta Kejto.
“Mi u njemu možda ne vidimo umerenjaka, ali u poređenju sa Ahmadinedžadom ovo je veliki korak napred. Mislim da administracija može da kaže da tome vredi posvetiti vremena”.
Međutim, Izrael tvrdi da Iran upravo želi još vremena kako bi mogao da proizvede atomsku bombu. Portparol izraelske vlade Mark Regev kaže:
“Naša bojazan je da su iranska obećanja i reči dobre volje u stvari paravan za nastavljanje agresivnog nuklearnog programa. Gde su činjenice? Izrael prati šta Iran radi, a ne šta govori”.
Izrael je saopštio da rezerviše pravo da napadne Iran kako bi sprečio nastojanja Teherana da se domogne nuklearnog oružja. To je vrsta eskalacije koju administracija predsednika Obame nastoji da izbegne, ističe Dag Bandou.
“Vojni udari samo su poruka Iranu da treba da poseduje nuklearno oružje. To je jedini način da se odbrani. U svemu tome ima puno negativnih strana”.
Utoliko više postoji razlog za dogovor sa predsednikom Rohanijem, koji bi bio sveobuhvatan, smatra Adam Ereli:
“Ukoliko uočimo nespremnost, izigravanje ili izvlačenje, znaćemo da tu nema suštine”.
SAD su saopštile da sankcije zavedene Iranu ostaju na snazi sve dok Teheran ne bude preduzeo konkretne, proverljive korake u skladu sa svojim međunarodnim obavezima.