Linkovi

Milica Uvalić o tranziciji Srbije

  • Zoran Žic

Uvalić: I dan-danas ne postoji saglasnost o tome kada je tranzicija u Srbiji zapravo počela

Uvalić: I dan-danas ne postoji saglasnost o tome kada je tranzicija u Srbiji zapravo počela

Milica Uvalić, ekonomista i profesor na Univerzitetu u Perudji, u Italiji, predstavila je ovih dana u vašingtonskom Vudro Vilson centru svoju knjigu „Tranzicija Srbije: Ka boljoj budućnosti“, objavljenu na engleskom jeziku. Sa Milicom Uvalić smo razgovarali smo o njenoj knjizi i ekonomskoj situaciji u Srbiji

Milica Uvalić ističe da je, pored njenog porekla, jedan od motiva da napiše knjigu bilo i oskudno znanje o Srbiji u svetu koje se, kako kaže, bez obzira da li se radi o Italiji ili Americi, često svodi na pominjanje režima Slobodana Miloševića, vazdušnu kampanju NATO-a 1999. godine ili nacionalističke sukobe i raspad bivše Jugoslavije:

„Bilo je toliko puno pitanja na koje sam nastojala da odgovorim, počev još od 1988/89. godine u vreme kada je Srbija još uvek bila u okviru Jugoslavije i kada su reforme zapravo počele. Počela je tranzicija ka tržišnom modelu privredjivanja, kao i tranzicija ka demokratizaciji. U decembru 1990-e održani su i prvi višestranački izbori.“

Srbija je, kao i druge zemlje bivše Jugoslavije imala dobre početne uslove za tranziciju, ali su dešavanja početkom 1990-ih takoreći poništila te uslove i dovela do niza problema, kaže Uvalić.

„Druga motivacija je u stvari to što mnoga pitanja ostaju kontroverzna. I dan-danas naime ne postoji saglasnost o tome kada je tranzicija u Srbiji zapravo počela. Mnogi smatraju da je tranzicija krenula tek posle pada Miloševića, dakle 2000-e godine. Ja smatram da to nije tačna interpretacija, jer ako su neke reforme u Srbiji bile tako teške proteklih deset godina to je upravo zbog teškog nasledja iz 1990-ih godina. Nova demokratska vlada nasledila je jako teške uslove iz 1990-ih – užasno stanje državne administracije, užasnu netransparentnost, neprimenjivanje zakona itd. Prema tome, mislim da je Srbija krajem 2000-e bila u mnogo goroj situaciji nego druge zemlje u tranziciji 1989. godine.

Komentarišući predloge o usvajanju novog modela razvoja Srbije, zasnovanog na izvozu, Milica Uvalić kaže da je svakako pozitivno što se o tome govori, ali da još uvek nije osmišljeno kako to i ostvariti:

„Ukoliko pogledate statističke podatke - naravno, izvoz je povećan bar pet puta u poslednjih deset godina. Medjutim, došlo je do ogromnog porasta trgovinskog deficita zato što je Srbija uvozila duplo više od onog što je izvozila. Prema tome, svakako treba podsticati izvoz. Medjutim, šta se desilo u medjuvremenu – rastao je sektor usluga, a ne preradjivačke industrije koja je srž našeg izvoza. Vidimo da se u stvari smanjio udeo dobara koja se izvoze, takozvanih ’tradeable goods’ u bruto društvenomn proizvodu. Prema tome, to što nema dobrih pokazatelja izvoza uopšte ne začudjuje. Mislim da je jedini način da se situacija promeni taj da se država pobrine za neke sektore koji su u proteklih deset godina bili u potpunosti prepušteni tržištu jer strani investitori nisu u njih ulagali. Mislim da je jako važna poljoprivreda. Ona je sigurno jedna od naših komparativnih prednosti pogotovo zato što je jedini sektor u kojem Srbija ostvaruje suficit u razmeni sa EU. Prema tome, razvojna banka bi danas mogla da pomogne poljoprivredi, ali bi mogla da pomogne jako puno i malim i srednjim preduzećima, koja još uvek imaju nepovoljne uslove kada podižu kredite. Dakle, mislim da je to jako dobra ideja, ali je isto tako važno kome će se davati krediti, na koji način, i koji su prioriteti Srbije u ovom trenutku.“

Milica Uvalić ukazuje da bi eventualno sticanje statusa kandidata za članstvo u Evropskoj uniji moglo da pomogne da se ekonomska situacija u Srbiji poboljša:

„Konkretno, kada zemlja dobije status kandidata, ima pristup i većem broju fondova Evropske unije. Kao potencijalni kandidat Srbija je do sada imala pristup samo nekim fondovima, koji su ponudjeni zemljama Zapadnog Balkana, u okviru IPA pomoći, a kada bude postala kandidat imaće pravo da koristi svih pet fondova koje EU pruža. To je jako značajno zato što su tu i sredstva za poljoprivredu. Dakle, povećaće se i kvalitet i kvantitet sredstava koje rbija bude dobijala i naravno da će to biti jako pozitivnu za pripremu za budući ulazak u Evropsku uniju.“

Na kraju, Milica Uvalić ipak primećuje da su, pošto je i sama EU suočena sa dosta velikim problemima, i okolnosti za pridruživanje Srbije Uniji teže nego što su bile pre nekoliko godina.

XS
SM
MD
LG