Linkovi

Vikiliks, sloboda govora i nacionalna bezbednost

  • Elizabet Li

Osnivač Vikiliksa, Džulijan Asanž, ispred londonskog suda nakon što je pušten na slobodu uz kauciju, 16. decembar 2010.

Osnivač Vikiliksa, Džulijan Asanž, ispred londonskog suda nakon što je pušten na slobodu uz kauciju, 16. decembar 2010.

Osetljive informacije koje je objavio Vikiliks podstakle su oštru polemiku u Sjedinjenim Državama o tome da li mediji treba da objavljuju poverljiva dokumenta i da li to ugrožava nacionalnu bezbednost? Novinarka Glasa Amerike, Elizabet Li razgovarala je sa nekoliko stručnjaka o značaju slobode govora za Amerikance i o tome da li bi ona mogla da se kosi sa interesima nacionalne bezbednosti?

Državne tajne koje su obelodanjene na vebsajtu Vikiliks, podstakle su nepresušni talas novinskih izveštaja o informacijama koje američka vlada ne bi želela da podeli sa javnošću.

„U našoj zemlji ljudi očekuju da imaju pravo na informaciju. Imamo pravo da znamo o tome šta radi naša vlada koja se finansira porezima koje plaćamo,“ kaže Lusi Dalgliš,

izvršna direktorka nevladinog Komiteta za slobodu štampe. Ona kaže da Amerikanci imaju pravo na slobodu govora, bez cenzure vlasti. To uključuje i medije. Jedini izuzetak je ako bi kao posledica takvog govora ili pisanja došto do nanošenje velike štete ili nasilja.

Bivši analitičar Centralne obaveštajne agencije, Džejms Brus tvrdi da objavljivanje poverljivih dokumenata nanosi štetu interesima nacionalne bezbednosti zemlje, jer se time neprijateljima Amerike otkrivaju tajne.:

„Kada prate američku štampu oni dolaze do izuzetno dragocenih podataka o načinu na koji sakupljamo obaveštajne podatke i na osnovu toga razrađuju protivmere. Štampa u načelu nema pojma kakvu štetu može da nanese otkrivanjem poverljivih informacija.“

„Mi ne objavljujemo tek tako poverljive podake. Ako nismo stručni u toj oblasti, savetujemo se sa odgovarajućim ekspertom kako bi stvari, pre svega, tačno predstavili,“ kaže Hagit Limor, predsednica Društva profesionalnih novinara. Ona ističe da su novinari obavezni da provere tačnost podataka kao i da procene potencijalnu štetu pre objavljivanja svojih članaka:

„Mi objavljujemo samo one informacije za koje smatramo da doprinose javnoj debati, odnosno govore o funkcionisanju vlade radi ispravljanja njenog rada. To je naša uloga kao novinara.“

Međutim, Džejms Brus smatra da novinari ne podležu nikakvoj odgovornosti:

„Američki sekretarijat za pravosuđe je do sada bio isuviše sputan i uzdržan u utvrđivanju identiteta i pozivanju na odgovornost novinara koji manipulišu visoko poverljivim informacijama, a takvih novinara ima.“

Američka vlada do sada nije bila uspešna u krivičnom gonjenju medija zbog objavljivanja članaka baziranih na tajnim podacima. Sada, u vreme interneta, kada su poverljiva dokumenta još manje zaštićena, neki zakonodavci žele da revidiraju zakon o špijunaži iz 1917. u cilju njihovog boljeg čuvanja.

XS
SM
MD
LG