Linkovi

Zloupotreba opijata u američkoj vojsci

  • Melinda Smit

Zloupotreba opijata u američkoj vojsci

Zloupotreba opijata u američkoj vojsci

Slučaj protiv američkog vojnika, koji je optužen za ubistvo 17 civila u Avganistanu, usmerio je pažnju na mentalne probleme, koje neki vojnici dožive posle više godina provedenih na ratištu. Najnovija studija o veteranima ratova u Iraku i Avganistanu pokazala je da su onim vojnicima, kojima su ustanovljeni problemi sa mentalnim zdravljem, mnogo češće prepisivani narkotici nego što su korišćene druge metode lečenja. Ratni veterani koji pate od takozvanog postraumatskog stresa imali su dvostruko veće šanse da im budu prepisani rizični lekovi, od onih koji nemaju mentalne probleme.

Rat u Avganistanu je najduži oružani konflikt u američkoj istoriji. Mnogi od vojnika koji su se tamo borili takođe su služili i u Iraku. Lekari kažu da se najmanje trećina njih vratila sa mentalnim problemima. Doktor Majkl Jokelson bio je u vojnom medicinskom timu koji je procenjivao postraumatski stres i traumatske povrede mozga kod vojnika koji se vraćaju kući.

Mislim da je od ključne važnosti da se ti vojnici prepoznaju i da počnu sa terapijom na vreme“.

Ali kakva vrsta terapije je najdelotvornija? Istraživači su proučavali grupu od više od 140 hiljada američkih vojnika, koji su služili u ratu u Avganistanu i Iraku između 2005. i 2010. godine, a kojima je prepisan opijat – narkotik - u roku od godinu dana od kada im je uspostavljena dijagnoza bolova u bolnici za veterane. Doktorka Karen Sil iz Administracije za veterane je koautorka studije.

Veterani koji su imali dijagnozu mentalnih problema, a posebno postraumatskog stresa, imali su mnogo veće šanse da dobiju opijate protiv bolova, nego njihove kolege bez mentalnih tegoba“.

Veterani sa postraumatskim stresom imali su dva i po puta veće šanse da budu na tim lekovima. Istraživači su takođe bili zabrinuti zbog količine prepisanih lekova.

Ti pacijenti imali su tendenciju da primaju veće doze opijata od svojih kolega i tražili su ranije dopunu, zbog čega se pretpostavlja da su ih uzimali mnogo češće nego što bi trebalo“.

Mnogi veterani koji su koristili te lekove, bilo da su bili mentalno bolesni ili ne, imali su veći broj incidenata, alkoholizma, nasilnih povreda, samoubistava i predoziranja. Doktorka Sil kaže da su rezultati studije pokazali da bi alternativne metode lečenja, kao što su fizikalna i govorna terapija ili akupunktura, trebalo da budu ponuđene u više slučajeva.

Studija nas je suočila sa realnošću ozbiljnih povratnih posledica koje mogu da se pojave zbog upotrebe opijata kod veterana iračkog i avganistanskig rata, koji pate od postraumatskog sindroma“.

Doktor Jokelson kaže da lečenje postraumatskog stresa traje mnogo duže i da nema brzog rešenja.

„Iskreno rečeno, ako su oni bili nekoliko puta raspoređeni i možda tamo boravili 12 ili 18 meseci ili duže, ili nekoliko puta u nekoliko godina, i nikada se nisu lečili, mislim da bi tretman mogao da traje i nekoliko godina, a možda i zauvek“.

Studija je objavljena u časopisu Američkog medicinskog udruženja.

XS
SM
MD
LG