Američki funkcioneri navode da bi administracija predsednika Obame mogla ove nedelje da donese odluku o tome da li da naoruža sirijsku opoziciju, zbog strahovanja da bi provladine snage uz podršku Irana i libanskih paravojnih snaga iz redova grupe Hezbolah mogli da počnu da pobedjuju u konfliktu.
S obzirom da su snage sirijskog predsednika Bašara al Asada očigledno spremne za napad na strateški važan grad Homs, za početak ove nedelje je u Beloj kući zakazan niz sastanaka o Siriji. Državni sekretar Džon Keri je, zbog učešća na tim sastancima, odložio za danas planirano putovanje u Izrael i tri druge bliskoistočne zemlje.
Analitičari kažu da ponovno osvajanje strateški važnog Kusaira, na granici sa Libanom, obezbeđuje vladi jači položaj u svim budućim pregovorima sa pobunjenicima. Dejvid Šenker, iz vašingtonskog Instituta za bliskoistočnu politiku, kaže da režim predsednika Bašara al Asada nema nameru da pregovara o svojoj predaji i da u tome ima rusku podršku.
„Prema tome, mislim da je ideja da se učvrste izgledi za ostanak Asada na vlasti, a da bi se to postiglo – ako ste u poziciji Moskve – potreban vam je tamo Iran. Iran je ključni igrač, zajedno sa Hezbolahom.“
Šenker kaže da je preuzimanje kontrole nad Kusairom poboljšalo položaj predsednika Asada, bez obzira što to ne znači da on pobeđuje u ratu.
Analitičar Toni Badran iz konzervativne Fondacije za odbranu demokratije, kaže da Iran pomaže svojim saveznicima u Damasku da učvrste kontrolu nad strateški važnim delom Sirije.
„Iran je vrlo jasno signalisao da će obaranje Asadovog režima smatrati crvenom linijom i da će po svaku cenu to sprečiti. Prema tome, braneći svoj suštinski interes, Iran nastoji da osigura kontinuitet režima na silom branjenom prostoru sa pristupom Sredozemlju i teritorijalnom vezom sa teheranskom filijalom u Libanu, Hezbolahom.“
Badran je na pretresu Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma rekao da Sjedinjene Države moraju da prekinu iransku podršku Siriji, napadima na aerodrome u toj zemlji i da moraju da pridobiju svoje saveznike Tursku i Jordan da se odlučnije angažuju na slabljenju režima na severu, a potom i na jugu Sirije.
Džon Olterman, direktor bliskoistočnog programa u Centru za strateške i međunarodne studije, kaže da obaranje Asadovog režima ne mora da bude rešenje sirijskih problema.
„Bez obzira koliko je grozan Asadov režim, nema dileme da u Siriji vrebaju još grozniji karakteri. Sporazum koji se zasniva na pregovornom prenosu vlasti ima mnogo veće šanse da poboljša život Sirijaca, nego građenje na pepelu još dubljeg sektaškog ubijanja i etničkog čišćenja.“
Olterman je sugerisao stvaranje bezbednih zona za Sirijce zahvaćene borbama i davanje oružja civilima za samoodbranu, pre nego naoružavanje da bi se promenila ratna ravnoteža. On se takođe zalaže za kreativnije diplomatske napore da bi se postiglo pregovorno rešenje za Siriju, koje bi – kako je naglasio – bilo „najbolje u seriji zaista loših izbora“.
S obzirom da su snage sirijskog predsednika Bašara al Asada očigledno spremne za napad na strateški važan grad Homs, za početak ove nedelje je u Beloj kući zakazan niz sastanaka o Siriji. Državni sekretar Džon Keri je, zbog učešća na tim sastancima, odložio za danas planirano putovanje u Izrael i tri druge bliskoistočne zemlje.
Analitičari kažu da ponovno osvajanje strateški važnog Kusaira, na granici sa Libanom, obezbeđuje vladi jači položaj u svim budućim pregovorima sa pobunjenicima. Dejvid Šenker, iz vašingtonskog Instituta za bliskoistočnu politiku, kaže da režim predsednika Bašara al Asada nema nameru da pregovara o svojoj predaji i da u tome ima rusku podršku.
„Prema tome, mislim da je ideja da se učvrste izgledi za ostanak Asada na vlasti, a da bi se to postiglo – ako ste u poziciji Moskve – potreban vam je tamo Iran. Iran je ključni igrač, zajedno sa Hezbolahom.“
Šenker kaže da je preuzimanje kontrole nad Kusairom poboljšalo položaj predsednika Asada, bez obzira što to ne znači da on pobeđuje u ratu.
Analitičar Toni Badran iz konzervativne Fondacije za odbranu demokratije, kaže da Iran pomaže svojim saveznicima u Damasku da učvrste kontrolu nad strateški važnim delom Sirije.
„Iran je vrlo jasno signalisao da će obaranje Asadovog režima smatrati crvenom linijom i da će po svaku cenu to sprečiti. Prema tome, braneći svoj suštinski interes, Iran nastoji da osigura kontinuitet režima na silom branjenom prostoru sa pristupom Sredozemlju i teritorijalnom vezom sa teheranskom filijalom u Libanu, Hezbolahom.“
Badran je na pretresu Spoljnopolitičkog odbora Predstavničkog doma rekao da Sjedinjene Države moraju da prekinu iransku podršku Siriji, napadima na aerodrome u toj zemlji i da moraju da pridobiju svoje saveznike Tursku i Jordan da se odlučnije angažuju na slabljenju režima na severu, a potom i na jugu Sirije.
Džon Olterman, direktor bliskoistočnog programa u Centru za strateške i međunarodne studije, kaže da obaranje Asadovog režima ne mora da bude rešenje sirijskih problema.
„Bez obzira koliko je grozan Asadov režim, nema dileme da u Siriji vrebaju još grozniji karakteri. Sporazum koji se zasniva na pregovornom prenosu vlasti ima mnogo veće šanse da poboljša život Sirijaca, nego građenje na pepelu još dubljeg sektaškog ubijanja i etničkog čišćenja.“
Olterman je sugerisao stvaranje bezbednih zona za Sirijce zahvaćene borbama i davanje oružja civilima za samoodbranu, pre nego naoružavanje da bi se promenila ratna ravnoteža. On se takođe zalaže za kreativnije diplomatske napore da bi se postiglo pregovorno rešenje za Siriju, koje bi – kako je naglasio – bilo „najbolje u seriji zaista loših izbora“.