Linkovi

Obama ima ograničene opcije za Siriju

  • Džim Maloun

Grad Homs u Siriji.

Grad Homs u Siriji.

Unutrašnji pritisci čine malo verovatnim da bi predsednik prihvatio opciju upućivanja američkih kopnenih snaga radi rešavanja sukoba u Siriji.

Ukoliko se utvrdi da je Damask upotrebio hemijsko oružje, SAD će ponovo razmotriti vojnu opciju za rešavanje dvogodišnjeg građanskog rata u Siriji, izjavio je predsednik Barak Obama. Medjutim, unutrašnji pritisci čine malo verovatnim da bi predsednik prihvatio opciju upućivanja američkih kopnenih snaga radi rešavanja sukoba u Siriji.

Dok u Siriji i dalje besni građanski rat, administracija predsednika Obame pokušava da pouzdano utvrdi da je sirijska vlada upotrebila hemijsko oružje protiv sopstvenog naroda.

Predsednik Obama je više puta ponovio da bi to predstavljalo prekretnicu.

“To bi po našem mišljenju predstavljalo povećanje opasnosti po bezbednost međunarodne zajednice, naših saveznika i Sjedinjenih Država, što znači da bismo razmotrili i opcije koje inače ne bi dolazile u obzir,” rekao je američki predsednik.

Pojedini republikanci smatraju da već postoji dovoljno dokaza na osnovu kojih bi SAD mogle da deluju odlučnije u Siriji, bilo naoružavanjem pobunjenika ili uspostavljanjem zone zabranjene za letove.

Republikanski senator Džon Mekejn bio je ovih dana gost programa “Susret sa štampom,” televizijske mreže NBC.

“Jedna učiteljica mi je rekla: ‘senatore Mekejn, vidite li ovu decu? Oni će se osvetiti onima koji su odbili da im pomognu.’ Ti ljudi su gnevni i ogorčeni i ta osećanja će potrajati ukoliko im ne pružimo pomoć,” rekao je senator Mekejn.

Ali čak i Mekejn se protivi slanju američkih vojnika u Siriju, sa čime se slaže i analitičar u Institutu Brukings, Majkl O’Henlon.

Mislim da bi administracija bila obavezna da preduzme nešto, ili bar da oseti da ima tu obavezu. To ne znači da bi zbog nekog malog korišćenja hemijskog oružja trebalo poslati u Siriju 75 hiljada američkih vojnika”, kaže O’Henlon.

Ankete američkog javnog mnjenja ukazuju da Amerikanci nisu zainteresovani da se dublje angažuju u Siriji, čime se slažu i posetioci sa kojima smo razgovarali u Vašingtonu.

“Ne možemo da kontrolišemo svet. Trebalo bi da postoji vrlo krupan razlog da bismo u to ušli,” kaže Hauard Ebenstajn, iz Merilenda.

“Mislim da vlada zamor prema slanju trupa. Sloboda, naravno, ima svoju cenu, a mislim da mi to često preduzimamo,” kaže Ričard Gotlib iz Severne Karoline.

Posle dugotrajnih ratova u Iraku i Avganistanu Amerikanci su izgubili strpljenje prema vojnim intervencijama u drugim zemljama,” kaže Kerol Doerti iz Pju centra za ispitivanje javnog mnjenja.

“Javnost je zadovoljna što smo odatle otišli i, zavisno od političkog opredeljenja, podeljenog je mišljenja o tome da li je angažovanje bilo ispravno ili ne. Međutim, oseća se zamor zbog tih napora, bez obzira što se trupe još uvek nalaze u Avganistanu,” navodi Kerol Doerti.

Međutim, zagovornici veće američke uloge u Siriji još uvek se nadaju da će Obamina administracija reagovati na postojeću humanitarnu krizu. Džim Arkedis je saradnik Instituta za progresivnu politiku.

“Dok Obamina ekipa kreira svoje spoljnopolitičko nasleđe, postoje načini na koje može da se bude aktivan na međunarodnom planu, bez angažovanja trupa. Nadam da će doći do trenutka kada će postati agresivniji u promovisanju američke uloge u svetu,” kaže Arkedis.

Prema najnovijim anketama Si-bi-es njuza i Njujork tajmsa, 24 odsto Amerikanaca smatra da SAD imaju obavezu da intervenišu u Siriji, dok se 62 odsto tome protivi.
XS
SM
MD
LG