Američka vlada povela je istragu o tome da li je Edvard Snouden počinio krivično delo dostavljanjem tajnih informacija medijima o američkim programima praćenja telefonskih razgovora i aktivnosti na internetu.
U medjuvremenu, evropski zvaničnici ispituju da li američki programi krše pravo privatnosti. Zvaničnici u Briselu najavili su da će odgovore zatražiti od američkih diplomata na ministarskom sastanku krajem nedelje u Dablinu.
Edvard Snouden koji je obelodanio poverljive informacije o američkom programu prismotre nestao je danas bez traga, dok brojni američki zvaničnici zahtevaju njegovo hitno izručenje i hapšenje.
Edvard Snouden napustio je hotel u kojem je odseo juče u Hongkongu, dan pošto je obelodanio svoj identitet u britanskom listu “Gardijan.” On je stigao u ovu kinesku teritoriju 20. maja, pre nego što su mediji objavili izveštaj o tome da Nacionalna bezbednosna agencija prati telefonske pozive i skuplja podatke na internetu radi otkrivanja terorističkih pretnji.
Fil Karter, stručnjak za nacionalnu bezbednosti jedan je od onih koji smatraju da je Snouden naneo krupnu štetu bezbednosti zemlje.
“Ukazuje se na program, koji je pomogao vladi da stekne uvid u ogromnu količinu podataka. Ta vrsta programa obezbeđuju otkrivanje budućih terorističkih planova, pomažu da se ustanove aktivnosti stranih obaveštajnih službi, kao druge anomalije povezane sa kriminalnim aktivnostima u SAD.”
Međutim, Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, koji je objavio hiljade poverljivih američkih diplomatskih depeša i ratnih izveštaja iz Iraku i Avganistana, pohvalio je Snoudenov potez:
“Edvard Snouden je heroj koji je obavestio javnost o jednom od najozbiljnih događaja u poslednjoj deceniji, odnosno o postepenoj izgradnji masovne špijunske države, koja je sada kooptirala I korumpirala američke sudove. Nagnala ih je da donose tajne odluke, kojima se krši ustavna zaštita gotovo čitave američke populacije. I kao da to nije bilo dovoljno, u sve to su uvukle američke visokotehnološke kompanije kao što su Gugl, Jahu, Skajp, Fejsbuk i druge, radi ekspanizije praćenja komunikacija širom sveta. Otkriveno je da je samo u ovom mesecu u SAD prikupljeno 2,4 milijardi informacija.”
Glen Grinvold, novinar lista “Gardijan”, koji je otkrio američki program prismotre, kaže da je Snouden bio svestan šta će se desiti ako bojavi procurele informacije Nacioalne bezbednosne agencije.
“Naravno da sam zabrinut za sudbinu mog izvora informacija, koji je učinio veliku uslugu javnosti. On je, međutim, istovremeno vrlo racionalna, inteligentna osoba i doneo je odluku potpuno svestan šta bi moglo da se desi. Zato ga uopšte ne sažaljevam. Ne plašim se da će mu se desiti bilo šta što već ne očekuje. On je u potpunosti spreman da se suoči sa svim što bi moglo da mu se dogodi.”
Grinvold je takodje rekao da poseduje druge tajne informacije koje mu je dostavio Snouden i da bi mogao da ih objavi u narednim denima. U medjuvremenu je kontraktorska firma “Buz Alen Hamilton” za koju je Snouden radio saopštila da ga je otpustila.
Hongkong bi mogao da izruči Snoudena SAD na osnovu sporazuma o ekstradiciji koju je potpisao sa Vašingtonom još 1996. Aktivisti koji podržavaju Snoudena osnovali su finansijski fond i pokrenuli peticiju na vebsajtu Bele kuće zahtevajući da bude pomilovan.
Snouden je rekao da planira da traži azil u bilo kojoj zemlji koja veruje u slobodu govora i globalnu privatnost. Američki sekretarijat za pravosuđe je saopštilo da je pokrenulo krivičnu istragu povodom isucrelih informacija, ali nije pružilo više podataka o tome.
U medjuvremenu, evropski zvaničnici ispituju da li američki programi krše pravo privatnosti. Zvaničnici u Briselu najavili su da će odgovore zatražiti od američkih diplomata na ministarskom sastanku krajem nedelje u Dablinu.
Edvard Snouden koji je obelodanio poverljive informacije o američkom programu prismotre nestao je danas bez traga, dok brojni američki zvaničnici zahtevaju njegovo hitno izručenje i hapšenje.
Edvard Snouden napustio je hotel u kojem je odseo juče u Hongkongu, dan pošto je obelodanio svoj identitet u britanskom listu “Gardijan.” On je stigao u ovu kinesku teritoriju 20. maja, pre nego što su mediji objavili izveštaj o tome da Nacionalna bezbednosna agencija prati telefonske pozive i skuplja podatke na internetu radi otkrivanja terorističkih pretnji.
Fil Karter, stručnjak za nacionalnu bezbednosti jedan je od onih koji smatraju da je Snouden naneo krupnu štetu bezbednosti zemlje.
“Ukazuje se na program, koji je pomogao vladi da stekne uvid u ogromnu količinu podataka. Ta vrsta programa obezbeđuju otkrivanje budućih terorističkih planova, pomažu da se ustanove aktivnosti stranih obaveštajnih službi, kao druge anomalije povezane sa kriminalnim aktivnostima u SAD.”
Međutim, Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, koji je objavio hiljade poverljivih američkih diplomatskih depeša i ratnih izveštaja iz Iraku i Avganistana, pohvalio je Snoudenov potez:
“Edvard Snouden je heroj koji je obavestio javnost o jednom od najozbiljnih događaja u poslednjoj deceniji, odnosno o postepenoj izgradnji masovne špijunske države, koja je sada kooptirala I korumpirala američke sudove. Nagnala ih je da donose tajne odluke, kojima se krši ustavna zaštita gotovo čitave američke populacije. I kao da to nije bilo dovoljno, u sve to su uvukle američke visokotehnološke kompanije kao što su Gugl, Jahu, Skajp, Fejsbuk i druge, radi ekspanizije praćenja komunikacija širom sveta. Otkriveno je da je samo u ovom mesecu u SAD prikupljeno 2,4 milijardi informacija.”
Glen Grinvold, novinar lista “Gardijan”, koji je otkrio američki program prismotre, kaže da je Snouden bio svestan šta će se desiti ako bojavi procurele informacije Nacioalne bezbednosne agencije.
“Naravno da sam zabrinut za sudbinu mog izvora informacija, koji je učinio veliku uslugu javnosti. On je, međutim, istovremeno vrlo racionalna, inteligentna osoba i doneo je odluku potpuno svestan šta bi moglo da se desi. Zato ga uopšte ne sažaljevam. Ne plašim se da će mu se desiti bilo šta što već ne očekuje. On je u potpunosti spreman da se suoči sa svim što bi moglo da mu se dogodi.”
Grinvold je takodje rekao da poseduje druge tajne informacije koje mu je dostavio Snouden i da bi mogao da ih objavi u narednim denima. U medjuvremenu je kontraktorska firma “Buz Alen Hamilton” za koju je Snouden radio saopštila da ga je otpustila.
Hongkong bi mogao da izruči Snoudena SAD na osnovu sporazuma o ekstradiciji koju je potpisao sa Vašingtonom još 1996. Aktivisti koji podržavaju Snoudena osnovali su finansijski fond i pokrenuli peticiju na vebsajtu Bele kuće zahtevajući da bude pomilovan.
Snouden je rekao da planira da traži azil u bilo kojoj zemlji koja veruje u slobodu govora i globalnu privatnost. Američki sekretarijat za pravosuđe je saopštilo da je pokrenulo krivičnu istragu povodom isucrelih informacija, ali nije pružilo više podataka o tome.