Ljudi koji imaju srčanu insuficijenciju, trebalo bi da unesu velike promene u život da bi živeli duže, uključujući kontrolu telesne težine i redovne fizičke aktivnosti. Medjutim, samo manji broj pacijenata to može i da uradi. Posledica je to što mnogi više puta stižu u bolnicu i rano umiru. Istraživači iz Čikaga smatrali su da bolja informisanost pacijenata može da dovede do bolje medicinske nege. Međutim, po svemu sudeći, nisu bili u pravu.
U Sjedinjenim Državama srčana insuficijencija je uzrok sve većeg broja boravaka u bolnici. Mnogi ljudi u svetu pate od iste bolesti. Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da u svetu najmanje 17 miliona ljudi godišnje umre od srčanih oboljenja, uključujući i one koji imaju srčanu insuficijenciju.
Jednostavno rečeno, srčana insuficijencija znači da srce ne može da ispumpa dovoljno krvi koja je potrebna organizmu. Vremenom, srce slabi i konačno prestaje da radi. Keti Kofi pati od srčane insuficijencije. Ona se trudi da prati peporuke svog lekara.
"Osećam se mnogo bolje. Mnogo hodam i što se više krećem, sve mi je bolje“, priča Kofi.
Lekari kažu da je podučavanje pacijenata koji imaju srčanu insuficijenciju da učestvuju u sopstvenoj nezi, ključno za uspešno tretiranje bolesti. Sopstvena nega obuhvata redovno uzimanje prepisanih lekova, smanjenje soli u hrani, smanjenje ili eliminisanje alkoholnih napitaka, redovno vežbanje, kontrolisanje telesne težine i prekid pušenja.
Medjutim, istraživači su ustanovili da 50 do 80 odsto pacijenata koji imaju srčanu insuficijenciju ne menja način života. Takođe, 30 do 60 odsto ne uzima redovno lekove. Zdravstveni zvaničnici kažu da je razlog za tako visok negativan procenat to što su pacijenti preopterećeni brojem i težinom tih zahteva.
Doktor Džejms Kelvin i grupa istraživača, želeli su da vide da li mogu da pomognu tim pacijentima.
"Četrdeset sedam odsto pacijenata bile su žene, a 40 odsto pripadnici manjina, tako da smo spojili populaciju pacijenata koja najbolje predstavlja pacijente sa srčanom insuficijencijom u Sjedinjenim Državama“, objašnjava dr Kelvin sa univerziteta "Raš".
Tokom istraživanja, lekari nisu uočili velike razlike izmedju dve grupe. U obe grupe, oko 40 odsto pacijenata je ili smešteno u bolnicu ili je umrlo. Iako su rezultati razočaravajući, istraživači su ustanovili da su neki pacijenti imali koristi. Profesorka Linda Pauel, jedna od istraživača, pohvalila je rad odeljenja za preventivnu medicinu na univerzitetu "Raš“.
"Saveti za sopstvenu negu zapravo su bili delotvorni i za pacijente sa niskim primanjima, kao i one sa visokim“, kaže Pauel.
Profesorka Pauel dodaje da je studija pokazala da obraćanje veće pažnje na specijalne potrebe različitih grupa pacijenata, može da ima uticaj.
Istraživači sada žele da ispitaju uticaj tretmana specijalno pravljenih na osnovu primanja pacijenata.
Izveštaj je obljavljen u "Časopisu američkog medicinskog udruženja“.