Linkovi

Analitičari: Ohrabrenje i upozorenje

  • Rade Ranković

Državna sekretarka Hilari Klinton, premijer Srbije Ivica Dačić i visoka predstavnica EU Ketrin Ešton na konferenciji za novinare u Beogradu

Državna sekretarka Hilari Klinton, premijer Srbije Ivica Dačić i visoka predstavnica EU Ketrin Ešton na konferenciji za novinare u Beogradu

Poseta američke državne sekretarke i visoke predstavnice EU Beogradu obeležila je ovu nedelju i sami akteri i većina analitičara slažu se u oceni događaja

Trosatni boravak američke državne sekretarke Hilari Klinton i visoke predstavnice EU Ketrin Ešton u Beogradu bio je mnogo više od razgovora uz puno osmeha i jasno pokazanog razumevanja. Nekadašnji dopisnik Politike iz Vašingtona Momćilo Pantelić i profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Simić za našu televiziju analiziraju ovu posetu.

Poseta američke državne sekretarke Hilari Klinton i visoke predstavnice EU Ketrin Ešton Beogradu je bez sumnje događaj koji je obeležio ovu nedelju i zanimljivo je da se odavno se nije dogodilo da se sami akteri događaja i većina analitičara slažu u oceni i opisu događaja. Ohrabrenje je najčešće korišćena reč, ali, ostaje pitanje da li su stvari baš tako jednostavne i mogu li se posmatrati i iz nekog drugog ugla:

"Pored ovoga što su svi primetili da je reč i o ohrabrenju – ja bih kazao da je tu reč i o upozorenju da je prošlo vreme za oklevanje, premišljanje, i da se u pojedinim stvarima moraju staviti karte na sto – kakve god da se odluke donesu i onda da se ta politika sprovodi", kaže profesor Fakulteta političkih nauka Dragan Simić.

Nekadašnji dopisnik “Politike” iz Vašingtona Momčilo Pantelić primećuje još jedan detalj koji je prošao gotovo nezabeležno u ocenama posete dve važne dame Beogradu:

"Jedna od originanosti koja meni bode oči je da je to bio susret važnih aktera rata iz kojih je proizišla kriza sa kojom se i danas suočavamo. Svi akteri tog perioda – ne baš glavni – su se sreli. Mislim pre svega na g-đu Klinton, premijera Dačića i predsednika Nikolića. Ja ne pamtim nešto slično u svetu – da su akteri događaja koji je bio, prošao, u međuvremenu i njihovi mandati otišli, da se vraćaju sad i sa viših pozicija koje odlučuju o sadašnjosti nastupaju opet kao glavni akteri."

Nekadašnji protivnici našli su se 13 godina nakon bombardovanja Srbije za istim stolom, sa istim onim razlikama koje su ih delile onda – koliko ih dele i sada. Ovoga puta to nije bila prepreka da svi budu izuzetno zadovoljni ishodom beogradskog razgovora:

"Retki su i takvi trenuci, pa i u svetskoj diplomatiji – da vi pregovarate i da zabeležite napredak ka nečemu u čemu se ne slažete. Mislim da je iskazana veća fleksibilnost, koja valjda proističe iz ove prethodne okolnosti – da oni koji su bili jedan protiv drugog, kad se nađu na stazi na kojoj im se stavovi približavaju – da onda oni pokazuju veću fleksibilnost", navodi Pantelić.

Sagovornici Glasa Amerike ukazuju i da na izjavu koju je Hilari Klinton dala u Prištini – da kosovski problem ne doživljava samo kao deo spoljne politike, već i kao ličnu i porodičnu stvar – s obzirom na ulogu koju je imao njen suprug:

"Ona naprosto želi da jedan projekat koji je započeo u vreme mandata njenog supruga Bila Klintona nezavisnog Kosova bude zaokružen. Amerikanci, kad se gleda iz Vašingtona smatraju Kosovo za svoj spoljnopolitički uspeh i želi se prosto staviti tačka na to, a istovremeno i otvoriti ta mogućnost da se pronađe ta margina da se dalje u pregovorima na najvišem nivou stvari pomere sa mrtve tačke", smatra Simić.

Za pokretanje stvari sa mrtve tačke – na veliko iznenađenje ovdašnje i svetske javnosti – spremnost je pokazao i sam premijer Srbije Ivica Dačić – čime se stiču svi uslovi da se za nekoliko dana on i kosovski premijer Hašim Tači ponovo sretnu kod Ketrin Ešton u Briselu i nastave dijalog:

"Govoreći jednim ličnim tonom, koji ga inače karakteriše, ja kazao, ne samo ova generacija, nego ova Vlada treba da reši, dakle u četvorogodišnjem mandatu sva glavna pitanja – kako na putu ka EU, tako i vezano za Kosovo", naglašava Momčilo Pantelić.

Razgovor u Beogradu je, po oceni oba sagovornika Glasa Amerike, imao još jedan cilj – da se razjasne izvesne različite intonacije, neko bi rekao i kontradikcije srpskih aktera o budućnosti Srbije i odnosa u regionu. Vlasti obećavaju da će vrlo izaći sa zajedničkom platformom o rešavanju kosovskog problema – a hoće li to biti dovoljno za nastavak dijaloga sa Prištinom – tek ćemo videti.
XS
SM
MD
LG