„Njuz korporejšn“ sa sedištem u Sjedinjenim Državama, u središtu je skandala sa prisluškivanjem telefona u Britaniji koji ima ozbiljne poslovne i zakonske posledice za medijskog džina. U Sjedinjenim Državama, novinska korporacija i njen predsednik Rupert Mardok, izloženi su kritičkom procenjivanju.
Optužbe da je „Njuz korporejšn“ sa sedištem u Sjedinjenim Državama, prekršila britanski zakon, mogu imati zakonske posledice za kompaniju u Sjedinjenim Državama. Nekoliko američkih senatora i republikanski član Predstavničkog doma Piter King, traže otvaranje istrage da bi se utvrdilo da li je kompanija prekršila bilo koje američke zakone.
Sekretar za pravosuđe Erik Holder, zatim Komisija za kontrolu prometa hartija od vrednosti i Federalni istražni biro, pokreću preliminarne istrage.
Džej Fejhi, bivi federalni tužilac i krivični istražitelj, objašnjava relevantne zakone.
„Sa kriminalne strane, prema onome što znamo, reč je o Zakonu protiv korupcije u inostranstvu i možda nekim kršenjima privatnosti, ili poštansku ili telefonsku prevaru - što je prodor u podatke iz mobilnih telefona. Mogla bi da bude obuhvaćena i korupcija, ako su kompanije mobilne telefonije na neki način plaćane.“
„Njuz korporejšn“ je navodno potplatila britansku policiju da bi dobila podatke za tekstove objavljivane u tabloidu „News of the World“ – „Svetske vesti“. Zakon protiv korupcije u inostranstvu se odnosi na američku zabranu podmićivanja, koja obuhvata i američke firme koje posluju u inostranstvu.
Bivši urednik „Svetskih vesti“ Endi Kulson, koji je svojevremeno bio portparol britanskog premijera Dejvida Kamerona, uhapšen je u vezi sa slučajem, koji obuhvata ne samo prisluškivanje mobilnih telefona u Britaniji, nego i žrtava terorističkih napada 11. septembra u Sjedinjenim Državama.
„Njuz korporejšn“ je istovremeno pretrpela poslovne gubitke u milijardama dolara. Medijski džin je bio prisiljen da odustane od namere da kupi najveći udeo u unosnoj britanskoj kompaniji „Skaj“, najvećem britanskom emiteru satelitskog programa. Feliks Džilet, reporter programa „Blumberg biznisvik“, kaže da je skandal izazvao nagli pad akcija kompanije.
„Izgubili su na papiru više od pet milijardi dolara. Mislim da su deoničari veoma nervozni u pogleda toga šta ovo znači za budućnost cele kompanije.“
Predsednik kompanije, Rupert Mardok, Australijanac po rođenju, prihvatio je američko državljanstvo da bi mogao da bude vlasnik medija u Sjedinjenim Državama. Njegova imovina obuhvata holivudski studio i televizijsku mrežu „Foks“, koja je posebno uticajna među američkim konzervativcima.
Mardoku se upućuju kritike za ukrupnjavanje medija i lišavanje javnosti različitih pogleda potrebnih za donošenje kvalifikovanih odluka u demokratskom društvu. Među kritičarima je i Din Starkmen, saradnik dvomesečnog Novinarskog pregleda Univerziteta „Kolumbija“.
„Ovog trenutka, s obzirom na skandal u Britaniji, to ima potencijal da radikalno promeni medijski pejsaž i ovde u Sjedinjenim Državama i širom sveta.“
Starkmen kaže da bi skandal sa prisluškivanjem telefona mogao da bude prilika za manje medijske organizacije da se suprotstave moći koju je stekla „Njuz korporejšn“. Ta moć obuhvata 27 dozvola za emitovanje u Sjedinjenim Državama, koje izdaje Federalna komisija za komunikacije. Džej Fejhi kaže da bi ta komisija sada mogla da odbije da obnovi te dozvole.
„Ako bi komisija zauzela čvrst stav prema ovome, i ako bi se dokazalo da je Mardok znao za to, ili da je znao njegov sin, mogli bi da izgube dozvole, a ako se te dozvole izgube, onda je to kraj njegove imperije.“
TV mreža „Foks“ ne pominje mnogo ceo skandal i nije odgovorila na molbu Glasa Amerike za intervju. Rupert Mardok je za list „Vol strit džornal“, koji je u njegovom vlasništvu, izjavio da osniva nezavisnu komisiju koja treba da istraži moguću nezakonitu praksu u izveštavanju koja mu je uzdrmala celu kompaniju.