Amerikanci danas proslavljaju nacionalni praznik Dan rada, koji je uspostavljen radi odavanja priznanja sindikalizovanoj radnoj snazi ali se često smatra za priliku da se u porodičnom okruženju obeleži nezvanični kraj leta.
Prvi ponedeljak u septembru zvanično je proglašen 1894. godine za „radnički praznik“, pa su decenijama industrijski razvijeni centri na taj dan organizovali masovne parade u znak odavanja priznanja fabričkim radnicima organizovanim u sindikate.
Ali razvićem tehnologije i globalizacijom svetske privrede uticaj sindikata u Americi je znatno oslabio. Mnoge beneficije za koje su se sindikati godinama borili, kao što su petodnevna radna nedelja, zdravstveno osiguranje i plaćeni godišnji odmori, odavno su zagarantovani većini zaposlenih.
Međutim, mnoge američke korporacije još se aktivno protive organizovanju zaposlenih u sindikate. Samo oko jedan na svakih osam zaposlenih Amerikanaca je član nekog sindikata, što je upola manje nego pre 30 godina. Mnogi sindikalizovani radnici rade za lokalne vlade, vlade pojedinačnih država ili za federalnu vladu, i to uglavnom na kancelarijskim poslovima, a ne u fabrikama u kojima se sindikalni pokret rodio.
Danas, većina Amerikanaca koristi praznik Dan rada kao ekstra slobodan dan za porodične izlete i druge vrste zabave. U nekim područjima to je takođe poslednji dan školskog raspusta pre sutrašnjeg početka nove školske godine.
Prvi ponedeljak u septembru zvanično je proglašen 1894. godine za „radnički praznik“, pa su decenijama industrijski razvijeni centri na taj dan organizovali masovne parade u znak odavanja priznanja fabričkim radnicima organizovanim u sindikate.
Ali razvićem tehnologije i globalizacijom svetske privrede uticaj sindikata u Americi je znatno oslabio. Mnoge beneficije za koje su se sindikati godinama borili, kao što su petodnevna radna nedelja, zdravstveno osiguranje i plaćeni godišnji odmori, odavno su zagarantovani većini zaposlenih.
Međutim, mnoge američke korporacije još se aktivno protive organizovanju zaposlenih u sindikate. Samo oko jedan na svakih osam zaposlenih Amerikanaca je član nekog sindikata, što je upola manje nego pre 30 godina. Mnogi sindikalizovani radnici rade za lokalne vlade, vlade pojedinačnih država ili za federalnu vladu, i to uglavnom na kancelarijskim poslovima, a ne u fabrikama u kojima se sindikalni pokret rodio.
Danas, većina Amerikanaca koristi praznik Dan rada kao ekstra slobodan dan za porodične izlete i druge vrste zabave. U nekim područjima to je takođe poslednji dan školskog raspusta pre sutrašnjeg početka nove školske godine.