Premijer Iraka Nuri al-Maliki nastavlja svoju posetu Vašingtonu, tražeći od SAD dodatnu pomoć u borbi protiv sve intenzivnijeg nasilja u svojoj zemlji.
Maliki se danas sastao sa sekretarom za odbranu Čakom Hejgelom i drugim visokim zvaničnicima u Vašingtonu, a teme razgovora bile su politička i bezbednosna situacija u Iraku i načini da se unapredi bilateralna strateška saradnja.
Ranije danas, Maliki je održao govor u Institutu za mir, u kome je istakao da borba protiv organizacija kakve su al-kaida u Iraku i al-Nusra Front soprečava njegovu vladu sa napravi napredak kada je reč o drugim pitanjima.
Sve izraženije sektaško nasilju u Iraku je, samo ove godine, prouzrokovalo smrt 7.500 ljudi. U komentaru objavljenom u američkom dnevniku „Njujork tajms“ pre jučerašnjeg sastanka sa Bajdenom, irački lider je okrivio al-Kaidu, optužujući tu pobunjeničku grupu da sprovodi „terorističku kampanju“, koristeći sektaške podele.
Maliki sutra u Beloj kući treba da razgovara sa predsednikom Barakom Obamom, i tom prilikom – kako se očekuje - zatraži dodatnu pomoć u poboljšanju iračke borbene gotovosti.
Uprkos zabrinutostima povodom al-Kaide, grupa uticajnih američkih senatora apelovala je na predsednika Obamu da bude oprezan, iznoseći argument da je Malikijeva rukovodeća uloga - ključni faktor u „pogoršanju situacije u Iraku“.
Među razlozima za brigu su i korupcija, ali i ono što profesor univerziteta Džordžtaun Džozef Sasun naziva sve izraženijom diktaturom.
“Smatram da su umereni suniti, kao što je Ajad Alavi, potisnuti, i da se većina odluka donosi na veoma centralizovan način, čime se u potpunosti sprečava razvoj prave demokratije“.
To nije ono čemu se predsednik Obama nadao, kada je 2011. primio Malikija u Beloj kući i rekao mu da je zadivljen postignutim napretkom u Iraku.
“Milioni su glasali, neki rizikujući život, a neki su ga čak i dali, samo da bi glasali na slobodnim izborima. Premijer Maliki predvodi do sada najsveobuhvatniju vladu“.
Članovi Kongresa zatražili su od Obame da izvrši pritisak na Malikija da poboljša rad vlade i reši politička pitanja.
Stručnjak Saveta za spoljno-političke odnose Stiven Kuk veruje da bi Irak kao država, mogao da se nađe u opasnosti:
“Mislim da je ideja da se i Maliki i situacija u Iraku obuzdaju, i da onda držimo palčeve da se ništa ne dogodi do kraja predsednikovog mandata, kako se ne bismo suočili sa idejom da se velika zemlja na Bliskom istoku raspada“.
Džozef Sasun smatra da Irak nije tako važan za Obaminu administraciju, koja je usredsređena na Siriju, Egipat, i pregovore sa Iranom:
“ Jedna poseta godišnje, u dve ili četiri godine, zaista nije dovoljno“.
Inicijalni razgovori sa iračkim premijerom obuhvatili su - kako jedan zvaničnik navodi - iskrene diskusije o američkom zahtevu da Bagdad u potpunosti obustavi protok oružja i opreme iz Irana do Sirije, preko Iraka. Isti funkcioner smatra da je Iraku neophodan – sveobuhvatni, strateški pristup u borbi protiv al-Kaide, i suočavanju sa sektaškim konfliktom, a ne samo vojna pomoć.
Maliki se danas sastao sa sekretarom za odbranu Čakom Hejgelom i drugim visokim zvaničnicima u Vašingtonu, a teme razgovora bile su politička i bezbednosna situacija u Iraku i načini da se unapredi bilateralna strateška saradnja.
Ranije danas, Maliki je održao govor u Institutu za mir, u kome je istakao da borba protiv organizacija kakve su al-kaida u Iraku i al-Nusra Front soprečava njegovu vladu sa napravi napredak kada je reč o drugim pitanjima.
Sve izraženije sektaško nasilju u Iraku je, samo ove godine, prouzrokovalo smrt 7.500 ljudi. U komentaru objavljenom u američkom dnevniku „Njujork tajms“ pre jučerašnjeg sastanka sa Bajdenom, irački lider je okrivio al-Kaidu, optužujući tu pobunjeničku grupu da sprovodi „terorističku kampanju“, koristeći sektaške podele.
Maliki sutra u Beloj kući treba da razgovara sa predsednikom Barakom Obamom, i tom prilikom – kako se očekuje - zatraži dodatnu pomoć u poboljšanju iračke borbene gotovosti.
Uprkos zabrinutostima povodom al-Kaide, grupa uticajnih američkih senatora apelovala je na predsednika Obamu da bude oprezan, iznoseći argument da je Malikijeva rukovodeća uloga - ključni faktor u „pogoršanju situacije u Iraku“.
Među razlozima za brigu su i korupcija, ali i ono što profesor univerziteta Džordžtaun Džozef Sasun naziva sve izraženijom diktaturom.
“Smatram da su umereni suniti, kao što je Ajad Alavi, potisnuti, i da se većina odluka donosi na veoma centralizovan način, čime se u potpunosti sprečava razvoj prave demokratije“.
To nije ono čemu se predsednik Obama nadao, kada je 2011. primio Malikija u Beloj kući i rekao mu da je zadivljen postignutim napretkom u Iraku.
“Milioni su glasali, neki rizikujući život, a neki su ga čak i dali, samo da bi glasali na slobodnim izborima. Premijer Maliki predvodi do sada najsveobuhvatniju vladu“.
Članovi Kongresa zatražili su od Obame da izvrši pritisak na Malikija da poboljša rad vlade i reši politička pitanja.
Stručnjak Saveta za spoljno-političke odnose Stiven Kuk veruje da bi Irak kao država, mogao da se nađe u opasnosti:
“Mislim da je ideja da se i Maliki i situacija u Iraku obuzdaju, i da onda držimo palčeve da se ništa ne dogodi do kraja predsednikovog mandata, kako se ne bismo suočili sa idejom da se velika zemlja na Bliskom istoku raspada“.
Džozef Sasun smatra da Irak nije tako važan za Obaminu administraciju, koja je usredsređena na Siriju, Egipat, i pregovore sa Iranom:
“ Jedna poseta godišnje, u dve ili četiri godine, zaista nije dovoljno“.
Inicijalni razgovori sa iračkim premijerom obuhvatili su - kako jedan zvaničnik navodi - iskrene diskusije o američkom zahtevu da Bagdad u potpunosti obustavi protok oružja i opreme iz Irana do Sirije, preko Iraka. Isti funkcioner smatra da je Iraku neophodan – sveobuhvatni, strateški pristup u borbi protiv al-Kaide, i suočavanju sa sektaškim konfliktom, a ne samo vojna pomoć.