Saudijska Arabija je predviđena da igra važnu ulogu u formiranju međunarodne koalicije za borbu protiv ekstremističke grupe Islamska država, za koju se zalaže administracija predsednika Baraka Obame. U tu borbu je već uključen Iran koji podržava vladu u Bagdadu i pomaže u naoružavanju iračkih Kurda.
Napredovanje kurdskih snaga u borbi protiv esktremističke grupe Islamska država, potpomognuto je američkim vazdušnim udarima. Međutim, predsednik Kurdskog regiona u Iraku, Masud Barzani, ističe da je Teheran taj koji na terenu pomaže Kurde.
„Molili smo prijatelje da nam dostave oružje i naoružaju snage. Iran je prva zemlja koja nam isporučila potrebno oružje.“
Šef iranske diplomatije Džavad Zarif je saopštio da je Iran spreman za širi pristup u konfrontaciji sa Islamskom državom.
„Spremni smo da razgovaramo na međunarodnom nivou sa drugim zemljama i međunarodnom zajednicom u celini o tome šta je potrebno učiniti u Iraku i Siriji i u regionu.“
Dok državni sekretar Džon Keri sastavlja međunarodnu koaliciju protiv islamske države, učešće Irana u toj borbi, čak i da to čini izdvojeno, moglo bi da bude problematično za Vašington, smatra bivši američki ambasador u Iraku.
„Verujem da bi to moglo da odvuče iračke sunite u potpuno pogrešan pravac. Mislim da bi moglo da stvori ozbiljne probleme u našim odnosima sa Egiptom, Saudijskom Arabijom i drugim zalivskim zemljama u vreme kada je neophodno da uspostavimo mnogo bližu koordinaciju protiv zajedničke pretnje.“
Analitičar Američkog instituta za mir, Stiv Hajdeman kaže da ozbiljnost pretnje stvara uslove za neuobičajena savezništva.
„Iran i Saudijska Arabija su žestoki rivali po skoro svim pitanjima, ali su ipak primorani da prihvate mogućnost saradnje protiv neprijatelja koji je u poslednja dva meseca dramatično proširio svoje polje operacija.“
To je dovelo do mogućnosti da se uopšte uspostavi saradnja, kaže Nora Bensahel, profesorka ua Univerzitetu Džordtaun.
„Teško da će Sjedinjene Države ili Saudijska Arabija reklamirati svoju saradnju sa Iranom. Međutim, moglo bi da dođe da zakulisne razmene obaveštajnih podataka i drugih vidova saradnje, u cilju rešavanja zajedničke pretnje bez obzira na druge interese oko kojih se ne slažu.“
Arapske zalivske zemlje su upravo zato ostavile po strani neslaganja sa Iranom, kaže Akbar Ahmed, profesor na Američkom univerzitetu.
„Ima smisla. Konfiguracija je plemenska. Plemena i klanovi tako funkcionišu. Oni se privremeno ujedine, dok u drugim stvarima i u različitim periodima ostaju rivali.“
Po Ahmedu, najočigledniji znak uspostavljenog iransko-saudijskog detanta jeste entuzijazam sa kojim je u Rijadu dočekana nova vlada u Bagdadu – ponovo pretežno šiitska i podržana od strane Teherana, ali koja je obećala da će biti inkluzivnija za Kurde i sunite od prethodne vlade.