Linkovi

NSA uzdrmao transatlantski savez

  • Kent Klajn

Direktor NSA, Kit Aleksandar u obraćanju Kongresu 2. oktobra 2013. (arhiva)

Direktor NSA, Kit Aleksandar u obraćanju Kongresu 2. oktobra 2013. (arhiva)

Podaci da su agenti NSA prisluškivali čak i bliske američke saveznike izazvali duboko nezadovoljstvo u mnogim zemljama.

Izveštaji o tome da je američka Nacionalna bezbednosna agencija, skraćeno NSA, prisluškivala bliske američke saveznike, čak i mobilni telefon nemačke kancelarke Angele Merkel, uzdrmali su odnose Vašingtona sa ključnim transatlantskim saveznicima. Nekoliko evropskih lidera založilo se za preduzimanje koraka za suzbijanje američkog prisluškivanja.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da treba ponovo da se uspostavi poverenje između SAD I Nemačke.

"Sada mora da se obnovi poverenje, što znači da je ono ozbiljno poljuljano, a tu zabrinutost dele i članovi Evropske komisije", rekla je Merkel.

Ona je dodala da su neki nemački zvaničnici tražili da se odlože trgovinski razgovori sa Vašingtonom.

Francuski predsednik Fransoa Oland je takođe oštro kritikovao rad NSA zbog prikupljanja informacija o telefonskim pozivima i praćenja elektronske pošte.

"Neke aktivnosti i praksa su neprihvatljivi. Francuska i Nemačka će preduzeti inicijativu. Počećemo sa razmatranjem tog pitanja sa Amerikancima kako bismo postigli okvirni dogovor, do kraja ove godine", istakao je Oland.

Nisu samo evropski lideri izrazili protivljenje navodnoj špijunaži. Bivši američki obaveštajni analitičar, Edvard Snouden obelodanio je poverljive dokumente koji pokazuju da su prisluškivani mobilni telefoni 35 svetskih lidera.

Predsednica Brazila, Dilma Rusef otkazala je posetu Vašingtonu i osudila SAD u svom govoru pred Generalnom skupštinom Ujedinjenih nacija prošlog meseca.

"Garancija bezbednosti naroda jedne zemlje ne može da se ostvaruje kršenjem osnovnih ljudskih i građanskih prava drugog naroda", izjavila je predsednica Brazila.

Zajedno sa grupom drugih zemalja, Brazil priprema nacrt rezolucije Generalne skupštine UN-a, koja bi garantovala pravo na privatnost elektronskih komunikacija.

Mnoge zemlje bave se špijunažom drugih država, ali nastala situacija je neuobičajena, kaže Šeherezada Rehman, direktorka evropskih studija na Univerzitetu Džordž Vašington.

"Takve stvari se događaju između zemalja, ali kada se to pojavi na prvim stranicama listova, mislim da to u menogim zemljama izaziva gnev", zaključila je Rehman.

Ona ne predviđa neko duže zahlađenje u odnosima Sjedinjenih Država sa njihovim saveznicima, ali kaže da će NSA morati da promeni neke procedure.

"Mislim da treba da se razmotri pitanje masovnog prikupljanja informacija nasuprot špijuniranja specifičnih izvora podataka", ističe Rehman.

Direktor NSA, general Kit Aleksandar, nedavno je izjavio da uprkos javnoj kritici mnogi američki saveznici odobravaju sakupljanje obaveštajnih podataka.

"Evo šta mi kažu: ‘Nastavite sa radom. Potrebni su nam obaveštajni podaci radi bezbednosti naše zemlje", kaže direktor NSA.

Međutim, portparolka Državnog sekretarijata SAD, Džen Psaki u petak je potvrdila da je taj problem zakomplikovao američke odnose sa saveznicima.

"Stvorilo je značajne izazove u odnosima sa nekim našim partnerima, i skreće pažnju javnosti, kao što ste to mogli da vidite proteklih nekoliko dana", upozorava Psaki.

Poteškoće u odnosima predstavljaju i nevolju za političke faktore u Vašingtonu, koji nisu voljni da se odreknu nijedne alatke u borbi protiv terorizma.
XS
SM
MD
LG