Linkovi

Jaz u primanjima u SAD veći nego ikad

  • Piter Fedinski

Jaz u primanjima u SAD veći nego ikad

Jaz u primanjima u SAD veći nego ikad

Najnoviji podaci Biroa za popis stanovništva ukazuju na do sada najveći jaz izmedju najbogatijih i najsiromašnijih Amerikanaca. Te cifre medju socijalnim radnicima izazivaju zabrinutost da bi velika nejednakost mogla da utiče na stanje američkog društva.

Kako si se tako obogatio?“ naziv je kablovskog TV programa čija je voditeljka komičarka Džoan Rivers. Emisija pokazuje kako su se neki Amerikanci obogatili i šta su uradili sa svojim bogatstvom.

„Svaka osoba koju smo intervjuisali imala je sjajnu profesionalnu etiku, i u tome je stvar… Ti ljudi ne govore „oh, jadan ja, recesija je, ruke su mi vezane“, kaže Džoan Rivers.

Medjutim, nema emisija nazvanih „Kako si tako osiromašio?“. Postoje samo statistike… Najnoviji podaci Biroa za popis stanovništva pokazuju da je broj siromašnih Amerikanaca najveći u proteklih 50 godina. U isto vreme, jaz u primanjima izmedju bogatih i siromašnih u SAD se poslednjih godina širio, da bi najveća nejednakost u istoriji bila zabeležena 2009.

Jaz u primanjima u SAD veći nego ikad

Jaz u primanjima u SAD veći nego ikad

Ekonomisti kažu da je recesija jedan od razloga što je sve više Amerikanaca siromašno. Henri Fridman, direktor nevladinog Nacionalnog centra za pravo i ekonomsku pravdu kaže da je drugi razlog – erozija srednje klase.

Gase se poslovi koje su ljudi mogli da obavljaju u fabrikama – naše fabrike više nisu tako brojne. Nestaju razne vrste administrativnih poslova, izvoze se u strane zemlje ili ih zamenjuje tehnologija koja ih efikasno obavlja. Ti ljudi se takmiče sa manje imućnim ili obrazovanim od sebe za iste poslove“, primećuje Fridman.

Bogatstvo radja bogatstvo, siromaštvo radja siromaštvo“, podseća Robert Hokins, profesor sociologije na Njujorškom Univerzitetu. On ističe da ljudi u siromašnim područjima nemaju neke od osnovnih mogućnosti za napredak koje su na raspolaganju bogatima.

Tu se radi o ljudima koji nikada nisu imali mogućnosti da se usavršavaju, koji ne mogu da se školuju i šta se onda dešava? Ne mogu da dodju do posla.“

Hokins kaže da ljudi u zamci siromaštva ne mogu da računaju na pomoć i profesionalne kontakte svojih podjednako siromašnih prijatelja ili suseda, jer ih ni oni sami nemaju. To dovodi do začaranog kruga – kriminala, trudnoće u tinejdžerskim godinama, hroničnih bolesti i ranog umiranja.

Henri Fridman kaže da bi sve veća nejednakost u primanjima mogla da stvori društvo koje se sastoji iz dva sloja, i nema nikakav osećaj zajedništva.

S jedne strane su ljudi koji se bore za goli opstanak, koji su podložni demagogiji,a s druge strane su oni koji ulažu sredstva da bi se odvojili od društva, da bi se osećali bezbednim umesto da igraju aktivnu ulogu u tom društvu.“

Robert Hokins kaže da bi erozija srednje klase mogla da utiče na kvalitet onih koje srednja klasa tradicionalno proizvodi da rade kao nastavnici, policajci, medicinske sestre – zanimanja od kojih koristi imaju i sami bogataši.

Profesor ističe da bogati imaju sve veći politički uticaj u Americi ne zbog toga što manipulišu tim sistemom već zato što ga siromašni ne koriste kako bi trebalo.

Ako ljudi sa nižim primanjima žele veću političku moć moraju da se organizuju, moraju da glasaju. To je najbolji, i verovatno jedini način.“

Hokins kaže da su obrazovanje i zdravstvo pitanja koja moraju da se reše kako bi se siromašnima pomoglo na duži rok. Prema njegovim rečima, ono što je hitno potrebno jeste da se obnovi potrošnja, kako od strane bogatih tako i siromašnih, jer novac koji cirkuliše stvara poslove. Medjutim, problem je u tome što siromašni nemaju šta da potroše, a bogati se i dalje plaše ekonomske neizvesnosti izazvane globalnom recesijom.

XS
SM
MD
LG