Američki eksperti različito komentarišu izraelski napad na brodove koji su dopremali humanitarnu pomoć blokiranoj Gazi. Dok jedni tvrde da je Izrael imao pravo na samoodbranu, drugi tvrde je operacija bila nepromišljena i da će negativno uticati i na poziciju Sjedinjenih Država koje vode ratne operacije u dve muslimanske zemlje i nastoje da spreče Iran da razvije nuklearno oružje. Priliog je pripremila koleginica Jela Defrančeski.
Po rečima organizatora, konvoj od šest humanitarnih brodova prevozio je 10.000 tona humanitarne pomoći za blokiranu Gazu u pratnji aktivista iz oko 40 zemalja.
Profesor političkih nauka na Univerzitetu Džordž Vašington, Nejten Braun smatra da je ploveći konvoj bio poluzvanični projekat turske vlade:
„Očigledno su imali jaku podršku turske vlade, odnosno vladajuće koalicije sastavljene od konzervativniih islamista. Međutim, tu su se našli i brojni aktivisti iz različitih zemalja, uključujući evropske, bilo je i američkih državljana, bivših diplomata, članova Međunarodog pokreta solidarnosti, novije organzacije koja se uglavnom bavi pružanjem podrške Palestincima.“
Braun smatra da je glavni cilj bilo deblokiranje Gaze.
Međutim, Reva Bhala, analitičarka u privatnom istraživačkom centra za obaveštajne informacije STRATFOR, se ne slaže. Ona tvrdi da su organizatori humanitarnih brodova očigledno želeli da stvore međunarodni incident i pri tom navodi snimke koje je objavila izraelska vojska:
„Nije se radilo samo o isporukama humanitarne pomoći i to se jasno vidi iz medijskih izveštaja. Cilj nije bio samo da se podrije izraelska blokada Gaze, nego da se pojača ugled Turske, čiji se uticaj znatno proširio u regionu.“
Stiven Volt, profesor za međunarodno pravo i međunarodnu bezbednost na Univerzitetu Harvard se osvrnuo na posledice po položaj Sjedinjenih Država u regionu, ukoliko se Vašington uzdrži od osude incidenta koji je podstakao anti-izraelske proteste širom sveta.
Volt kaže da zbog ogromne finansijske pomoći kao i dugogodišnje diplomatske zaštite koju Sjedinjene Države pružaju Izraelu, svet često poistovećuje Ameriku sa svakim potezom Izraela. To je posebno slučaj, nastavlja on, kada Izrael preduzme vojne operacije, kao što je napad na humanitarni konvoj brodova, koji je naišao na osudu širom sveta:
„Pošto Sjedinjene Države i Izrael imaju tako bliske odnose i naši političari često ističu neraskidivost veza dve zemlje, mnogi u svetu poistovećuju izraelske poteze sa Amerikom. Najnoviji promašaj Izraela naneće štetu američkim naporima na Bliskom Istoku. U očima mnogih u Evropi, Aziji i drugde, Amerika izgleda licemerna, jer se stiče utisak da ona prelazi preko takvih incidenata samo kada je u pitanju Izrael. To će otežati naše napore u Iraku i Avganistanu, kao i korake prema Iranu.“
Osvrćući se na oštro reagovanje Turske, Volt kaže:
„Pre svega, brod na koji je izvršen napad u međunarodnim vodama bio je turski. Turska očigledno to smatra napadom na njen suverenitet. Turska i Izrael su, inače, dugo vremena održavale dosta blisko strateško partnerstvo. Turska je igrala ulogu diplomatskog posrednika u mnogim pregovorima između Izraela i arapskih zemalja. Međutim, do prvih većih trzavica je došlo kada je Izrael napao Liban 2006. Do još većeg raskola je došlo 2009. zbog izraelske vojne ofanzive u Gazi, koja je pokrenuta u jeku napora Turske na otpočinjanju mirovnih pregovora između Sirije i Izraela. Negodovanje turske javnosti je takođe faktor koji nijedan turski političar ne može da prenebregne.“
Cena najnovijeg incidenta bi za Izrael mogla da bude gubitak Turske kao strateškog partnera u regionu, smatra Volt. A, zahtev Ankare da NATO raspravlja o izraelskom napadu na turski brod mogao bi da podstakne veću neslogu između SAD i Turske:
„Ankara smatra da bi napad na brod, koji je plovio pod turskom zastavom mogao da se protumači kao napad na zemlju-članicu NATO-a. A, prema Severnoatlantskom ugovoru, sve članice treba da brane članicu koja je napadnuta. Medjutim, malo je verovatno da će Sjedinjene Države podržati zahtev Turske da NATO stane uz nju.“
Međunarodna krizna grupa je u svom najnovijem izveštaju osudila izraelsku akciju, ali je takođe ukazala da su Sjedinjene Države, Evropa i takozvani bliskoistočni kvartet odgovorni za pogrešnu politiku izolacije uprave Hamasa u Gazi, koja je kulminirala napadom na humanitarne brodove. Kako navodi MKG, „za osudu je politika koja je dovela do incidenta, za koji nije isključivo odgovoran Izrael“.