Linkovi

Evropski problemi utiču na ekonomiju SAD

  • Mil Arsega

Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel na razgovorima u Parizu, 16. avgust 2011.

Francuski predsednik Nikola Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel na razgovorima u Parizu, 16. avgust 2011.

Prema najnovijim izveštajima stopa rasta u 17 zemalja evrozone opala je u drugom kvartalu ove godine. Ekonomisti smatraju da anemičan rast otežava dužničke probleme evropskih zemalja, ali da može da ima ozbiljne posledice i po američku ekonomiju.

Stalna strahovanja o slabom rastu evropskih ekonomija dovela su i do preokreta na Volstritu posle tri uspešna dana ove nedelje. Nemačka ekonomija koja se smatra pokretačkom silom 17-člane evrozone zabeležila je rast od samo 0,1 odsto u drugom kvartalu. Analitičar Džefri Sika smatra da nemačka stopa rasta komplikuje i dužničke probleme drugih evropskih zemalja:

“Pošto je nemačka ekonomija najvažniji igrač sada se postavlja pitanje kako će drugi slabiji igrači da prodju. Mislim da će teškoće u bankarskom sektoru, posebno u Španiji i Italiji, dalje da pogode te ekonomije.”

Pozivi na veće ekonomsko i političko jedinstvo, koje su u utorak uputili nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi nisu ublažili ova strahovanja. Nemački analitičar Robert Halver smatra da investitori žele da znaju šta će evropski lideri preduzeti:

“Dugoročne teme su sjajne, ali sada treba pronaći kratkororočna rešenja.”

Snažni profiti vodećih korporacija u Sjedinjenim Državama donekle umiruju strepnje na Volstritu. Medjutim, Džefri Sika smatra da tendencija Amerikanaca da ignorišu Evropu može da im se osveti:

“Taj stav u Americi u pogledu Evrope - da je ‘neznanje blagosloveno’ ponekad može da prodje, ali što ljudi više uočavaju medjuzavisnost evropskih i američkih banaka to će biti sve više uznemireni.”

Ukoliko se evropska dužnička kriza proširi iz zemalja poput Grčke i Portugala, na druge zemlje za velikim dugovima, poput Španije i Italije, one bi takodje mogle da imaju teškoća da dobiju kredite. Više kamatne stope bi verovatno mogle da dovedu do nesposobnosti otplaćivanja dugova i još jedne bankarske krize što bi globalnu ekonomiju gurnulo u još jednu recesiju. Ukoliko evropski lideri ne pronadju rešenje za dužničku krizu Sika smatra da će berze nastaviti da beleže gubitke do kraja godine:

“Mislim da će Evropa ponovo biti u naslovima što će onda otežati i naš spor ekonomski oporavak. Uglavnom, smatram da će za investitore ovo biti veoma teška godina.”

Sve veći broj stručnjaka zalaže se za uvodjenje zajedničke evro-obveznice za 17 zemalja evrozone kako bi se sprečilo da visoke kamatne stope ne dovedu i druge zemlje u situaciju da traže vanrednu finansijsku pomoć, kao što su to učinili Grčka, Portugal i Irska. Medjutim, drugi eksperti upozoravaju da bi to moglo da poveća troškove uzimanja kredita i za druge zemlje evrozone.

XS
SM
MD
LG