Linkovi

Odnosi Evrope i SAD jaki, ali napeti

  • Jela Frančeski

Samit NATO-a u Lisabonu bio dobra prilika za razgovore o američko-evropskim bilateralnim odnosima

Samit NATO-a u Lisabonu bio dobra prilika za razgovore o američko-evropskim bilateralnim odnosima

U Lisabonu u Portugalu, 20. novembra održan je prvi samit SAD i Evropske Unije, posle usvajanja novog Ustava evropskog bloka. Kako tvrde mnogi analitičari, novi Ustav je učinio da veze transatlantskih partnera budu još jače, ali istovremeno i napetije.

Odnosi Sjedinjenih Država i Evropske unije su ekonomski, diplomatski, društveno i bezbedonosno dublji i jače isprepleteni nego odnosi bilo koja druga dva važna međunarodna aktera u svetu, ističu mnogi analitičari.

Po rečima Danijela Hamiltona, izvršnog direktora vašingtonskog Centra za transatlantske odnose univerziteta "Džons Hopkins", transatlansko partnerstvo je odavno prevazišlo klasične spoljnopolitičke veze između dva partnera, ali posle usvajanja Lisabonskog sporazuma ušlo je u fazu u kojoj zakonodavstvo jedne strane može direktno da utiče na unutrašnju politiku druge strane.

Danijel Hamilton, Centar za transatlantske odnose

Danijel Hamilton, Centar za transatlantske odnose

"Lisabon je u velikoj meri proširio ovlašćenja Evropskog parlamenta u oblasti unutrašnje bezbednosti, pravosuđa, i ljudskih prava, a to su sektori koji su od izuzetno velike važnosti za SAD. Kada je evropski parlament usvojio novi zakon o privatnosti ličnih podataka, našli smo se u situaciji da naš glavni partner u borbi protiv terorizma nema više isti zakonski pristup kao mi. To je nametnulo potrebu da sprovedemo neke zakonske izmene, što SAD ne bi učinile ni za kog drugog partnera u svetu“, priča Hamilton.

Međutim, Lisabonski sporazum nije ispunio očekivanja da će saradnju dve strane Atlantika učiniti efikasnijom, tvrdi Hamilton. Po njegovom mišljenju uspeh u tome zavisi od spremnosti Evrope da prihvati ulogu jednog od globalnih faktora stabilnosti.

"Glavno pitanje je da li će Evropa i Amerika uspešno sarađivati u rešavanju novih globalnih izazova, koje ni jedna strana ne može da reši sama. Ali, da bi bila pravi partner, Evropa bi prvo trebalo da vidi sebe kao globalnog aktera“, ističe Hamilton.

Čarls Kapčan, ekspert za međunarodne odnose u Savetu za spoljnu politiku, izražava zabrinutost da su vodeće zemlje Evropske unije možda zamorene poslom izgradnje panevropske arhitekture.

Čarls Kapčan, Savet za spoljnu politiku

Čarls Kapčan, Savet za spoljnu politiku

"Brinem da su Evropljani suočeni sa krizom, kakvu do sada nisu imali. Brinem da nije u pitanju samo pauza, kakve su se događale u prošlosti. Mislim da je u toku duboka reafirmacija nacionalne države i nacionalnog identiteta u pojedinim zemljama. Pogledajte samo Nemačku, jednog od ključnih nosilaca projekta Evropske unije, koja je nedavno zapretila izlaskom iz eurozone i dugo odbijala da se solidariše sa prezaduženom Grčkom“, smatra Kapčan.

Slični procesi odvijaju se u Francuskoj, Britaniji, Holandiji i Danskoj, kaže Kapčan, ali dodaje da ni američka strana nije pošteđena nevolja.

"Mi sa ove strane Atlantika možda ulazimo u period povlačenja zbog zamorenosti od ratova u Iraku i Avganistanu, fiskalnih nevolja i unutrašnje političke polarizacije. Ne govorim o izolacionizmu nego o potrebi da SAD posvete više vremena i sredstava rešavanju problema kod kuće“, priča Kapčan.

Okretanje Evrope i Amerike prema sebi ostavilo bi vakuum, koje bi sigurno popunile nove sile u usponu, smatra Kapčan.

Kurt Volker, savetnik u Atlantskom savetu SAD, zalaže se za novu transatlantsku strategiju.

Kurt Volker, Atlantski savez SAD

Kurt Volker, Atlantski savez SAD

"Uživali smo punih šest decenija u poretku koji je išao na ruku demokratiji, tržišnoj ekonomiji, vladavini prava i ljudskim pravima. Sve se to sada našlo u konfrontaciji sa autoritarnim kapitalizmom i nasilnim ekstremizmom. Sada bi trebalo pronaći način na koji možemo da utičemo na pogodan razvitak sveta u narednoj deceniji i duže. Mislim da je najbolje da taj put tražimo zajedno sa zemljama sa kojima delimo iste vrednosti“, kaže Volker.

Međutim, mnogi poznavaoci američko-evropskih odnosa ne isključuju mogućnost udaljavanja dve strane Atlantika u pogledu načina održavanja globalne stabilnosti. Pitanje je, kažu oni, koliko će još dugo Amerika biti spremna da čeka svog transatlantskog saveznika da prihvati globalnu vojno-stratešku ulogu, pre nego što bude počela da traži alternativu.

XS
SM
MD
LG