Linkovi

Nova recesija zbog duga?

  • Mil Arsega

Predsednik Obama odgovara na pitanja novinara u vezi sa podizanjem granice zaduživanja i budžetskim deficitom u Beloj kući

Predsednik Obama odgovara na pitanja novinara u vezi sa podizanjem granice zaduživanja i budžetskim deficitom u Beloj kući

Pregovori o povećanju granice zaduženja zemlje, izgleda da su stigli do mrtve tačke. S obzirom da se krajni rok brzo približava, ekonomisti kažu da obe strane mogu mnogo da izgube.

Sekretarijat za finansije kaže da će Sjedinjene Države ostati bez gotovog novca do 2. avgusta, ukoliko Kongres ne uspe da podigne granicu zaduženosti od 14 hiljada i 300 milijardi dolara. Kao gost TV mreže NBC, sekretar za finansije Timoti Gajtner je rekao da neuspeh nije opcija.

„Ako se to dogodi, videćete katastrofalnu štetu širom američke i širom svetske ekonomije“.

Predsednik Barak Obama je proteklih dana to potvrdio, izjavivši za Informativni program TV mreže CBS da ne može da garantuje da će penzioneri 3. avgusta primiti svoje penzionerske čekove.

Ali ekonomisti kažu da je to tek početak. Neuspeh u podizanju granice zaduženja bi mogao da dovede do velikih padova na globalnim tržištima, sličnih onima koje je svet doživeo 2008.

Heder Bušej, viša ekonomistkinja iz Centra za američki progres, kaže da bi američki kreditni rejting mogao da strada, što bi primoralo banke i kreditore da podignu kamatne stope.

„A to bi naravno imalo neposredni uticaj, ne samo na cenu pozajmica federalne vlade, koja utiče na veličinu duga američkih poreskih obveznika u budućnosti, nego će imati uticaj i na sve ostale interesne stope od kojih zavise porodice i firme“.

Heder Bušej, Centar za američki progres

Heder Bušej, Centar za američki progres

Kreditne kamate bi mogle da se podignu. Potrošnja bi mogla da se smanji, a već visoka stopa nezaposlenosti bi mogla još više da se poveća, jer bi firme prestale da zapošljavaju. Ako se to dogodi, Bušej kaže da je sve moguće.

„Ne mislim da bismo mogli da isključimo vrlo realno mogućnost da nas to ponovo povuče nazad u recesiju“.

Uprkos takvim košmarnim mogućnostima, većina ekonomista su optimisti. Investicioni guru firme „Standard end Purs“, Sem Stoval, kaže da je razlog to što nelikvidnost Sjedinjenih Država jednostavno ne može ni da se zamisli.

„Mislim da bez obzira što većina ljudi na Vol stritu ne očekuje nezamislivo, odnosno da Kongres neće da se dogovori o povećanju granice zaduženosti, svakim danom koji prođe mi smo malo po malo sve zabrinutiji da će oni možda da urade ono što je nezamislivo“.

Takvi izgledi brinu mnoge Amerikance.

„Moguća nelikvidnost u budućnosti predstavlja znatnu ekonomsku opasnost za Sjedinjene Države. Brinem za sve naše poslove, za poslove mojih nećaka, moje dece, za svačiji posao“, kaže jedan državni službenik.

Šon Hil, koja radi u neprofitnoj organizaciji u Vašingtonu, kaže da niko ne bi prošao bez posledica.

„Brine me kakav će to uticaj imati na naš zdravstveni sistem, na bankarstvo, nekretnine, obrazovanje. Takođe me brine kako će to izgledati međunarodnoj zajednici“.


Uprkos sličnostima sa Grčkom, Heder Bušej veruje da vlada neće da kasni sa isplatom dugova.

„Nije jasno zbog čega bi Amerika pala pod stečaj sada, kada izlazimo iz velike recesije. Firme, mnoge firme su ponovo stale na noge, one sede na velikim profitima i gotovini, stvari ovde u Americi nisu toliko loše, tako da se ne može reći da smo Grčka ili neka od tih zemalja koje su protiv volje zapale u ovakvu situaciju. Ovo bi bilo dobrovoljno kašnjenje i poruka, koju bi to uputilo investitorima i zemljama širom sveta, pa i samim Amerikancima o tome kakva je zemlja Amerika, ne bi bila prijatna“.

Uprkos svom uzdržanom poverenju, Bušej upozorava da nema mnogo toga što pojedinci mogu da urade da bi se spasli od mogućeg ekonomskog pada – sem da podignu glas i daju do znanja političarima da igraju veoma opasnu igru.

XS
SM
MD
LG