Linkovi

Predsednička komisija predlaže mere štednje

  • Mil Arsega

S leva na desno: član Nacionalne komisije za fiskalnu odgovornost i reformu, senator Kent Konrad, i kopredsednici Erskin Boulz i Alan Simpson, tokom iznošenja predloga komisije na Kapitol hilu, 1. decembar 2010.

S leva na desno: član Nacionalne komisije za fiskalnu odgovornost i reformu, senator Kent Konrad, i kopredsednici Erskin Boulz i Alan Simpson, tokom iznošenja predloga komisije na Kapitol hilu, 1. decembar 2010.

Nedavno uspostavljena predsednička komisija, zadužena da predloži plan za smanjenje ogromnih američkih dugovanja, predlaže mere koje će pogoditi sadašnju i nekoliko budućih generacija Amerikanaca. Takozvana Nacionalna komisija za fiskalnu odgovornost i reformu preporučuje povećanje starosne granice za penzionisanje i ukidanje niza ekonomski neopravdanih poreskih olakšica.

Čelnici pomenute komisije ističu da bi odlaganje takvih mera moglo da ugrozi fiskalnu stabilnost zemlje. Međutim, ni sami članovi komisije nisu saglasni o tome da li su predložene mere preterane ili pak nedovljne za saniranje prezaduženosti zemlje.

Finansijske nevolje koje su zahvatile Evropu mogle bi da zadese i Sjedinjene Države, ukoliko se hitno ne preduzmu neke mere. Tako glasi upozorenje čelnika specijalne komisije koja ima zadatak da predloži način za saniranje nacionalnog duga, koji je procenjen na 14 biliona. Bivši republikanski senator i kopredsednik pomenute komisije, Alan Simpson kaže:

„Pogledali smo brojke, i ne znamo mnogo o situaciji u Grčkoj, Irskoj, Portugalu i Italiji, ali znamo da bi, ako stvari ostanu kao što su sada, moglo da se desi nešto loše.“

U izveštaju komisije, sa podnaslovom „Trenutak istine“, predlaže se smanjenje vojnog budžeta za oko 100 milijardi dolara i zatvaranje oko trećine američkih vojnih baza u svetu. Takođe se predviđa udvostručavanje federalnog poreza na gorivo, smanjenje vladinog doprinosa medikeru, odnosno zdrastvenom osiguranju za starije osobe, kao i povećanje starosne granice za penziju. Ukoliko sve mere budu usvojene, smanjenje američkog duga do 2014. iznosilo bi oko četiri hiljade milijardi dolara. Međutim, članica Predstavničkog doma, Džen Šakovski, kaže da će glasati protiv tih preporuka. Ona tvrdi da će mere štednje pogoditi ljude sa najskromnijim prihodima:

„Pričamo o jednakom podnošenju tereta, ali ove broje ukazuju da to upravo nije slučaj. Neki ljudi su gubitnici a drugi dobitnici u proteklih nekoliko godina, tako da ne počinjemo svi sa istog mesta.“

Da bi plan predsedničke komisije bio iznet na glasanje u Kongresu, potrebna je saglasnost najmanje 14 od ukupno 18 članova komisije. Međutim, bivši demokratski senator i kopredsedavajući komisije, Erskin Boulz, smatra da je već postignut uspeh, jer je podstaknut ozbiljan razgovor o problemu koji se više ne može ignorisati:

„Treba samo da pogledamo šta se dešava drugim zemljama. Naš slučaj nije izuzetak. Ako ne počnemo da rešavamo stvari, bićemo suočeni sa najpredvidljivijom ekonomskom krizom u istoriji. Dakle, treba se ili suočiti sa činjenicama, ili čekati na događaje. I mogu vam reći da će stvari da se odvijaju brzo i da će biti teško.“

Propust da se preduzme neka akcija mogla bi da navede kreditore kao što je Kina da zahtevaju veće kamate na pozajmice, što bi samo povećalo dugovanja. Prema podacima Kongresne budžetske agencije američki javni dugovi iznose 60 odsto nacionalnog bruto dohotka zemlje. Posle usvajanja evropskog finansijskog paketa za stabilizaciju grčke privrede, dugovi Grčke bi iduće godine mogli da iznose čak 140 odsto bruto nacionalnog dohotka.

XS
SM
MD
LG