Američki državni sekretar Džon Keri kasnije ove nedelje odlazi u posetu Aziji na razgovore o pronalaženju rešenja krize nastale zbog ratne retorike predsednika Severne Koreje. A šta Sjedinjene Države očekuju od Kine?
Dok se oružane snage Severne Koreje spremaju za, kako to Pjongjang opisuje, “ratno stanje”, američki državni sekretar Džon Keri je izjavio da Pjongjang još može da prekine međunarodnu izolaciju, koja je posledica njenog nuklearnog programa. Kina ponovo ima u tome ključnu ulogu.
“Mogu da se vrate pregovaračkom stolu i pridruže se ostalim zemljama, uključujući njihovog najbližeg suseda, Kinu, koja ima veoma važnu ulogu i koja je oduvek održavala najbliže odnose sa Severnom Korejom,” rekao je Keri.
Kinesko novo vođstvo po svemu sudeći se slaže sa ovim američkim gledištem.
“Želimo pomirenje, a ne napetost. Želimo dijalog, a ne konfrontaciju. Konflikt na korejskom poluostrvu nije u interesu bilo koje strane. Kina je predana miru i stabilnosti na Korejskom poluostrvu i u severoistočnoj Aziji,” rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Hong Lei.
Dakle, šta tačno Vašington želi od Pekinga. Aleksandar Mansurov predaje na Univerzitetu Džons Hopkins, ovde u Vašingtonu.
“Ukoliko Kina nastavi da bude najveći trgovinski partner i najveći investicioni partner Severne Koreje, očekujemo od njih da počnu da promovišu dobru upravu, efikasniju politiku i ekonomiju, kao i bolju socijalnu politiku Pjongjanga,” kaže Mansurov.
A to podrazumeva unutrašnje promene u Severnoj Koreji.
“Umesto pritiska na Severnu Koreju, olakšali bi međunarodnoj zajednici time što bi podstakli unutrašnje promene u zemlji - ekonomske i socijalne promene - koje bi jednoga dana možda iznedrile nove snage za pokretanje daljeg političkog razvoja, “ kaže Mansurov.
On tvrdi da je od ključne važnosti koliki uticaj uživa kineski predsednik Ši Đinping u Severnoj Koreji. Saradnik Fondacije Heritidž, Brus Klingner, kaže da je taj uticaj mali.
“Oni imaju manji uticaj nego što se mnogi nadaju i nisu spremni da ga upotrebe. U stvari, pokazali su da su više deo problema nego deo rešenja,“ smatra Klingner.
Razlog tome su kineske investicije u Severnoj Koreji.
“Trebalo bi da sprovode rezolucije Saveta bezbednosti UN-a kao i sankcije protiv ne samo Severne Koreje nego i svih drugih faktora koji krše te rezolucije. To uključuje kineske banke i kompanije, za koje se zna da pomažu širenje severno-korejske nuklearne tehnologije,” tvrdi Klingner.
Obamina administracije smatra da je Kina ipak predana sprovođenju sankcija UN-a.
“Koliko nam je poznato, oni razmatraju do koje mere je njihova domaća regulativa u skladu sa sankcijama rezolucije 2094 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To je poslednja rezolucija koja zahteva implementaciju. Sve vlade su dužne da usklade domaće zakonske odredbe u cilju ispunjavanja tih obaveza,” rekla je portparolka Stejt departmenta, Viktorija Nuland.
Tokom boravka u Aziji, državni sekretar Džon Keri posetiće Južnu Koreju, koja prati aktivnosti oko severnokorejskih nuklearnih postrojenja, kao i Japan, koji je baterije raketa tipa “Patriot” postavio u tri vojne baze, uključujući jednu nadomak Tokija.
Dok se oružane snage Severne Koreje spremaju za, kako to Pjongjang opisuje, “ratno stanje”, američki državni sekretar Džon Keri je izjavio da Pjongjang još može da prekine međunarodnu izolaciju, koja je posledica njenog nuklearnog programa. Kina ponovo ima u tome ključnu ulogu.
“Mogu da se vrate pregovaračkom stolu i pridruže se ostalim zemljama, uključujući njihovog najbližeg suseda, Kinu, koja ima veoma važnu ulogu i koja je oduvek održavala najbliže odnose sa Severnom Korejom,” rekao je Keri.
Kinesko novo vođstvo po svemu sudeći se slaže sa ovim američkim gledištem.
“Želimo pomirenje, a ne napetost. Želimo dijalog, a ne konfrontaciju. Konflikt na korejskom poluostrvu nije u interesu bilo koje strane. Kina je predana miru i stabilnosti na Korejskom poluostrvu i u severoistočnoj Aziji,” rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Hong Lei.
Dakle, šta tačno Vašington želi od Pekinga. Aleksandar Mansurov predaje na Univerzitetu Džons Hopkins, ovde u Vašingtonu.
“Ukoliko Kina nastavi da bude najveći trgovinski partner i najveći investicioni partner Severne Koreje, očekujemo od njih da počnu da promovišu dobru upravu, efikasniju politiku i ekonomiju, kao i bolju socijalnu politiku Pjongjanga,” kaže Mansurov.
A to podrazumeva unutrašnje promene u Severnoj Koreji.
“Umesto pritiska na Severnu Koreju, olakšali bi međunarodnoj zajednici time što bi podstakli unutrašnje promene u zemlji - ekonomske i socijalne promene - koje bi jednoga dana možda iznedrile nove snage za pokretanje daljeg političkog razvoja, “ kaže Mansurov.
On tvrdi da je od ključne važnosti koliki uticaj uživa kineski predsednik Ši Đinping u Severnoj Koreji. Saradnik Fondacije Heritidž, Brus Klingner, kaže da je taj uticaj mali.
“Oni imaju manji uticaj nego što se mnogi nadaju i nisu spremni da ga upotrebe. U stvari, pokazali su da su više deo problema nego deo rešenja,“ smatra Klingner.
Razlog tome su kineske investicije u Severnoj Koreji.
“Trebalo bi da sprovode rezolucije Saveta bezbednosti UN-a kao i sankcije protiv ne samo Severne Koreje nego i svih drugih faktora koji krše te rezolucije. To uključuje kineske banke i kompanije, za koje se zna da pomažu širenje severno-korejske nuklearne tehnologije,” tvrdi Klingner.
Obamina administracije smatra da je Kina ipak predana sprovođenju sankcija UN-a.
“Koliko nam je poznato, oni razmatraju do koje mere je njihova domaća regulativa u skladu sa sankcijama rezolucije 2094 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. To je poslednja rezolucija koja zahteva implementaciju. Sve vlade su dužne da usklade domaće zakonske odredbe u cilju ispunjavanja tih obaveza,” rekla je portparolka Stejt departmenta, Viktorija Nuland.
Tokom boravka u Aziji, državni sekretar Džon Keri posetiće Južnu Koreju, koja prati aktivnosti oko severnokorejskih nuklearnih postrojenja, kao i Japan, koji je baterije raketa tipa “Patriot” postavio u tri vojne baze, uključujući jednu nadomak Tokija.