Linkovi

Direktor FBI-a: Klinton nije počinila krivično delo

  • Glas Amerike

Direktor FBI-a Džejms Komi rekao je danas Kongresu da nije promenio svoju julsku odluku povodom e-mejl poruka Hilari Klinton

Direktor FBI-a Džejms Komi rekao je danas Kongresu da nije promenio svoju julsku odluku povodom e-mejl poruka Hilari Klinton

Direktor Federalnog istražnog biroa Džejms Komi je danas rekao Kongresu da nije promenio zaključke do kojih je došao u julu da Hilari Klinton nije počinila krivično delo kada je koristila privatni server za svoje e-mejl poruke dok je bila na položaju državne sekretarke.

Komi je to saopštio danas posle hitnog razmatranja i pregleda nove grupe e-mejl poruka otkrivenih tokom jedne nezavisne istrage.

Nisu pruženi detalji o tome šta je bilo u tim e-mejl porukama sem što je rečeno da Federalni istražni biro "nije promenio zaključke donete u julu u vezi državne sekretarke Klinton."

Izborni štab Hilari Klinton je reagovao saopštenjem: "Drago nam je da je ovo pitanje rešeno."

U medjuvremenu, dva dana pred američke predsedničke izbore republikanac Donald Tramp i demokrata Hilari Klinton danas putuju u države, koje su ključne na ovim izborima gde ulažu nastojanja u poslednji momenat da privuku pažnju neopredeljenih birača i pronadju put do pobede.

Nacionalne ankete i dalje ukazuju da Hilari Klinton, bivša američka državna sekretarka, tesno vodi ispred, tajkuna nekretnina Donalda Trampa koji se prvi put kandidovao za taj položaj.

Većina analitičara predvidja pobedu Hilari Klinton u utorak. ali njena prednost u odnosu na Trampa nije nepremostiva što znači da i on ima šansu da dobije položaj u Beloj kući, ako u poslednjem trenutku kampanje osvoji pobedu u tesno neopredeljenim državama i onima koje su tradicionalno favorizovale demokratske kandidate.

Najnovije nacionalne ankete ukazuju da Hilari Klinton vodi sa oko dva do tri odsto prednosti, mada je anketa Vašington posta i mreže ABC ukazala da Hilari vodi sa 48 prema 43 posto.

Medjutim, na američkim predsedničkim izborima se ne osvaja pobeda glasovima birača već takozvanim Elektorskim glasovima, koji se od države do države stiču osvajanjem pobede na osnovu većine lasova gradjana te države. Najveće države imaju najveći broj Elektorskih glasova i svakom kandidatu je za pobedu potrebno bar 270 od ukupno 538 elektorskih glasova.

XS
SM
MD
LG