Sjedinjene Države povećavaju pritisak na avganistanskog predsednika Hamida Karzaija da potpiše bilateralni bezbednosni sporazum, kojim bi se omogućilo da više od osam hiljada američkih vojnika da ostane u Avganistanu posle 2014. Sjedinjene Države prete da će povući sve snage ukoliko uskoro Karzai ne potpiše document.
Američki zvaničnici ne žele da vide kako ekstremisti zauzimaju gradove u Avganistanu, kao što je trenutno slučaj u Iraku. Međunarodne snage, koje su avganistanskim vojnicima pomagale u borbi protiv ekstremista, treba da se povuku za samo 11 meseci.
Ove nedelje, portparol Bele kuće Džej Karni ponovo je zatražio od predsednika Karzaija da potpiše dokument, da bi američki vojnici ostali u zemlji posle 2014.
“Naša pozicija je i dalje da ukoliko odmah ne možemo da potpišemo bezbednosni sporazum, onda ćemo morati da počnemo da planiramo za budućnost posle 2014 - bez prisustva američkih ili NATO snaga u Avganistanu“.
Vašington želi da se odluka donese u narednih nekoliko nedelja, a ne meseci. Karzai želi da odluči o tom pitanju posle izbora, koji su zakazani za april.
Američki zvaničnici kažu da što duže Karzai odlaže odluku, toliko će biti teže Sjedinjenim Državama i NATO saveznicima da obezbede podršku. Ministri odbrane zemalja NATO-a sastaju se idućeg meseca da bi isplanirali prisustvo i posle ove godine.
“To nije lak i jednostavan proces. Ako pogledate našu vojsku i šta sve treba da uradimo da bismo isplanirali, pripremili se za budući zadatak, pomogli, savetovali, borili se protiv terorizma, pronašli sredstva, pregovarali sa Kongresom. To je veoma složeno“, naveo je Čak Hejgel, američki sekretar za odbranu.
Američke snage treba da premeste tone opreme, i hiljade ljudi treba u što kraćem roku, ali američki funkcioneri ne postavljaju rokove.
Analitičari smatraju da Karzai ne veruje da će se američke snage povući, i da se zato upustio se u opasnu igru, koja bi mogla da uzrokuje da avganistanske snage moraju same da se brane bez američke pomoći.
Proces je još složeniji zbog teških ličnih odnosa između Karzaija i predsednika Obame.
U tek objavljenoj knjizi, nekadašnji američki sekretar za odbranu, Robert Gejts, piše da Obama ne podnosi Karzaija.
“Možemo da sačekamo nekoliko meseci, ali nam to otežava život. Moguće je da je Obaminoj administraciji zaista toliko muka od Karzaija i da će postaviti rok. Tu leži opasnost“, navodi Majkl O'Henlon iz Instituta Brukings.
Čini se da je ta mogučćniost sve izvesnija, kaže Džejson Kempbel iz Korporacije Rend.
“Pošto je prethodnih nedelja, Karzai pokazao nespremnost da potpiše sporazum, oni koji prave plan su svesni toga, i razmotiće sledeće korake“.
Trenutno, američke snage u Avganistanu i dalje nisu sigurne da li ostaju ili odlaze.
Američki zvaničnici ne žele da vide kako ekstremisti zauzimaju gradove u Avganistanu, kao što je trenutno slučaj u Iraku. Međunarodne snage, koje su avganistanskim vojnicima pomagale u borbi protiv ekstremista, treba da se povuku za samo 11 meseci.
Ove nedelje, portparol Bele kuće Džej Karni ponovo je zatražio od predsednika Karzaija da potpiše dokument, da bi američki vojnici ostali u zemlji posle 2014.
“Naša pozicija je i dalje da ukoliko odmah ne možemo da potpišemo bezbednosni sporazum, onda ćemo morati da počnemo da planiramo za budućnost posle 2014 - bez prisustva američkih ili NATO snaga u Avganistanu“.
Vašington želi da se odluka donese u narednih nekoliko nedelja, a ne meseci. Karzai želi da odluči o tom pitanju posle izbora, koji su zakazani za april.
Američki zvaničnici kažu da što duže Karzai odlaže odluku, toliko će biti teže Sjedinjenim Državama i NATO saveznicima da obezbede podršku. Ministri odbrane zemalja NATO-a sastaju se idućeg meseca da bi isplanirali prisustvo i posle ove godine.
“To nije lak i jednostavan proces. Ako pogledate našu vojsku i šta sve treba da uradimo da bismo isplanirali, pripremili se za budući zadatak, pomogli, savetovali, borili se protiv terorizma, pronašli sredstva, pregovarali sa Kongresom. To je veoma složeno“, naveo je Čak Hejgel, američki sekretar za odbranu.
Američke snage treba da premeste tone opreme, i hiljade ljudi treba u što kraćem roku, ali američki funkcioneri ne postavljaju rokove.
Analitičari smatraju da Karzai ne veruje da će se američke snage povući, i da se zato upustio se u opasnu igru, koja bi mogla da uzrokuje da avganistanske snage moraju same da se brane bez američke pomoći.
Proces je još složeniji zbog teških ličnih odnosa između Karzaija i predsednika Obame.
U tek objavljenoj knjizi, nekadašnji američki sekretar za odbranu, Robert Gejts, piše da Obama ne podnosi Karzaija.
“Možemo da sačekamo nekoliko meseci, ali nam to otežava život. Moguće je da je Obaminoj administraciji zaista toliko muka od Karzaija i da će postaviti rok. Tu leži opasnost“, navodi Majkl O'Henlon iz Instituta Brukings.
Čini se da je ta mogučćniost sve izvesnija, kaže Džejson Kempbel iz Korporacije Rend.
“Pošto je prethodnih nedelja, Karzai pokazao nespremnost da potpiše sporazum, oni koji prave plan su svesni toga, i razmotiće sledeće korake“.
Trenutno, američke snage u Avganistanu i dalje nisu sigurne da li ostaju ili odlaze.