Medjutim, svetske sile su podeljene u pogledu mera za okončanje nasilja u Siriji – Rusija, Kina i Iran podržavaju predsednika Asada, dok arapske zemlje Persijskog zaliva, Velika Britanija, Francuska i Sjedinjene Države pružaju podršku sirijskoj opoziciji.
Malu Inosent, ekspert za međunarodne odnose u Institutu Kejto, kaže da što duže budu trajale borbe, podele će postajati sve dublje:
„Zapadni saveznici i ostali koji podržavaju pobunjenike – Katar, Saudijska Arabija – svakako vide svoj interes u Asadovom odlasku. Međutim, Asadovi saveznici imaju još veći razlog, još intenzivniji interes da Asad ostane na vlasti“.
Kina i Rusija su stavile veto na oštriju akciju Ujednjenih nacija, tvrdeći da to predstavlja mešanje u unutrašnja pitanja Sirije. Kineski ministar inostranih poslova Jang Đieči kaže:
„Mi podržavamo političku tranziciju u Siriji. Ali ona treba da dođe od strane sirijskog naroda. Ne treba da bude nametnuta spolja“.
Američka državna sekretarka Hilari Klinton ističe da zalaganje za političku tranziciju bez pretnje sankcija ne znači ništa:
„Nema smisla usvajanje rezolucije bez posledica, jer smo u više navrata videli da će ih Asad ignorisati, i nastaviti da napada sopstveni narod“.
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov tvrdi da je Obamina administracija delovala samostalno, tako da ne može druge da krivi zato što sankcije smatraju neprihvatljivim:
„Oni koji podržavaju sankcije pokušavaju da optuže Rusiju i Kinu da se odupiru nekakvom jedinstvu međunarodne zajednice. Ali, zahtev da se svi ostali pridruže nečemu što je neko sam na svoju ruku odlučio, ne može da bude prikazan kao jedinstvo“.
Malu Inosent kaže da Rusija i Kina ne žele vojnu akciju slučnu onoj u kojoj je u Libiji svrgnut Moamer Gadafi:
„Oni ne žele da vide da još jedna zona zabrane letenja, koju su nametnule Ujedinjene nacije ili NATO, bude pretvorena u sredstvo za smenu režima“.
U danima pre početka rada Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, američka državna sekretarka nije uspela da ostvari napredak ni sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, niti sa kineskim predsednikom Hu Đintaom. Stoga kaže da realno sagledava rad u Njujorku:
„Ne slažemo se sa Rusijom o Siriji. To bi moglo da se nastavi, i tada ćemo sarađivati za zemljama koje imaju isto mišljenje kao mi, da bi pružili pomoći sirijskoj opoziciji, kako bi ubrzali dan Asadovog pada i da bi pomogli Siriji da se okrene demokratskoj budućnosti“.
Zbog postojećih rascepa među borcima i političarima, sirijska opozicija još nije uspela da stvori zajednički plan za Siriju posle Asada.
Malu Inosent, ekspert za međunarodne odnose u Institutu Kejto, kaže da što duže budu trajale borbe, podele će postajati sve dublje:
„Zapadni saveznici i ostali koji podržavaju pobunjenike – Katar, Saudijska Arabija – svakako vide svoj interes u Asadovom odlasku. Međutim, Asadovi saveznici imaju još veći razlog, još intenzivniji interes da Asad ostane na vlasti“.
Kina i Rusija su stavile veto na oštriju akciju Ujednjenih nacija, tvrdeći da to predstavlja mešanje u unutrašnja pitanja Sirije. Kineski ministar inostranih poslova Jang Đieči kaže:
„Mi podržavamo političku tranziciju u Siriji. Ali ona treba da dođe od strane sirijskog naroda. Ne treba da bude nametnuta spolja“.
Američka državna sekretarka Hilari Klinton ističe da zalaganje za političku tranziciju bez pretnje sankcija ne znači ništa:
„Nema smisla usvajanje rezolucije bez posledica, jer smo u više navrata videli da će ih Asad ignorisati, i nastaviti da napada sopstveni narod“.
Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov tvrdi da je Obamina administracija delovala samostalno, tako da ne može druge da krivi zato što sankcije smatraju neprihvatljivim:
„Oni koji podržavaju sankcije pokušavaju da optuže Rusiju i Kinu da se odupiru nekakvom jedinstvu međunarodne zajednice. Ali, zahtev da se svi ostali pridruže nečemu što je neko sam na svoju ruku odlučio, ne može da bude prikazan kao jedinstvo“.
Malu Inosent kaže da Rusija i Kina ne žele vojnu akciju slučnu onoj u kojoj je u Libiji svrgnut Moamer Gadafi:
„Oni ne žele da vide da još jedna zona zabrane letenja, koju su nametnule Ujedinjene nacije ili NATO, bude pretvorena u sredstvo za smenu režima“.
U danima pre početka rada Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, američka državna sekretarka nije uspela da ostvari napredak ni sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, niti sa kineskim predsednikom Hu Đintaom. Stoga kaže da realno sagledava rad u Njujorku:
„Ne slažemo se sa Rusijom o Siriji. To bi moglo da se nastavi, i tada ćemo sarađivati za zemljama koje imaju isto mišljenje kao mi, da bi pružili pomoći sirijskoj opoziciji, kako bi ubrzali dan Asadovog pada i da bi pomogli Siriji da se okrene demokratskoj budućnosti“.
Zbog postojećih rascepa među borcima i političarima, sirijska opozicija još nije uspela da stvori zajednički plan za Siriju posle Asada.
