Linkovi

Težak proces dobijanja posla u SAD

  • Džef Svajkord

Mili Probst, bivša menadžerka jednog centra za kontakte, kaže da njeno iskustvo i visina njene bivše plate plaše potencijalne poslodavce

Mili Probst, bivša menadžerka jednog centra za kontakte, kaže da njeno iskustvo i visina njene bivše plate plaše potencijalne poslodavce

Predsednik Obama je prošle nedelje potpisao zakonski predlog kojim se produžavaju beneficije za nezaposlene na 99 nedelja. To produženje će obuhvatiti milion i četiri stotine hiljada nezaposlenih Amerikanaca i pomoći da se ublaži najduži period nezaposlenosti od velike depresije.

Vanesa Bridžis je jedna od 14,6 miliona nezaposlenih Amerikanaca. Kad je ponovo zabeležen ekonomski pad ona je otpuštena sa položaja direktora poslovnog razvoja u jednoj arhitektonskoj kompaniji u Vašingtonu i sada pokušava da se prekvalifikuje u planera. Medjutim, recesija je pogodila sve segmente ekonomije.

"To je u velikoj meri uticalo na sve nas na svim nivoima. Nije samo jedna osoba izgubila posao već čitave kompanije više ne postoje", kaže Vanesa.

Ona priča da je danas teško tražiti posao. Potražila je posao u jednom centru za pomoć nezaposlenima u Merilendu, koji finansira sekretarijat te države za rad. Taj centar nudi seminare o svemu od pisanja rezimea i traženja posla na internetu do toga kako da sebe plasirate. Vanesa kaže da je najvažnije naučiti kako da na internetu podnesete molbu za posao.

"Ako niste tražili posao u poslednje dve tri godine, to je radikalno drugačije od svega drugog. Ne radi se samo o pisanju i slanju rezimea poštom niti traženja oglasa u novinama. Sve je na internetu“, priča Bridžis.

Nensi Fink je pomoćnica direktora agencije za pomoć nezaposlenima. Ona kaže da oni koji danas traže posao moraju da budu verzirani na više frontova i da je ono što je u prošlosti bilo opcija sada obavezno.

"Očigledno oni moraju da naprave rezime, ali moraju da budu i verzirani u društvenim medijima. Moraju da budu na sajtu 'Linkdin' kao i na Fejsbuku. Moraju da traže veze u ličnim kontaktima i povežu se sa svojim kontaktima sa fakulteta“, objašnjava Fink.

Šanse su male. Prema podacima sekretarijata za rad, za svako radno mesto postoji pet nezaposlenih.

Naš novinar je razgovarao sa šestoro nezaposlenih od kojih su skoro svi visoko obrazovani profesionalci koji su ranije zaradjivali preko sto hiljada dolara. Upitani su da ispričaju o preprekama sa kojima su suočeni.

Mili Probst, bivša menadžerka jednog centra za kontakte, kaže da njeno iskustvo i visina njene bivše plate plaše potencijalne poslodavce.

"To mi se zapravo desilo juče. Bila sam na jednom sajmu radnih mesta i prva stvar koju sam čula bila je: 'O, vi imate tako impresivan rezime.' Ne želim da se predstavim manje inteligentnom i stavila sam na rezime upravo ono čime sam se bavila, šta sam postigla i koje sam titule imala. Medjutim, počinjem da verujem da to treba da menjam“, kaže Probst.

Svi učesnici sajma smatraju da je bezbednost na poslu stvar prošlosti, jer kompanije i korporacije smanjuju troškove odbacujući visoko plaćene službenike. Oni su nam rekli da je budućnost preduzetništvo i privatni konsultantski ugovor. Pamela Rob je bila direktor u jednoj neprofitnoj kompaniji.

"Krećemo se ka klimi honoraraca. Šta danas radim i sa kim ? Sada razmišljam šta će biti za šest meseci kad istekne ovaj ugovor“, smatra Rob.

Nensi Fink ističe da će većina ljudi koja prodje njen organizacioni program u jednom trenutku naći posao. Ali možda će morati da smanje očekivanja, preuzmu višestruke dužnosti i rade za manju platu dok se ekonomija u potpunosti ne oporavi.

XS
SM
MD
LG