U poslednjih nekoliko meseci polarizacija na političkoj sceni Kosova je, uprkos naporima vlade da sprovede ambiciozan program, dostigla nivo na kojem se sprečava napredak, a ekstremni politički antagonizmi su jasno prekršili osnovne demokratske norme, izjavio je šef Unmika Zahir Tanin.
Najočigledniji primer za to je nasilje kosovske opozicije u parlamentu. "Ja sam, kao i mnoge kolege iz međunarodne zajednice, isticao da svi politički lideri imaju odgovornost da budu privrženi temeljnim demokratskim pravilima igre#, rekao je Tanin u video obraćanju Savetu bezbednosti UN.
Tanin je izrazio uverenje da svi treba da se uzdrže od borbe za uske političke interese i da se okrenu osnovnim pitanjima kao što su sproveđenje vladavine zakona i zaštite ljudskih prava.
On je ocenio da zakonski okvir na Kosovu garantuje zaštitu ljudskih i osnovnih prava, ali je ukazao na činjenicu da na njihovu primenu direktno utiču političke tenzije.
UNMIK se zajedno sa EU i drugim partnerima zalaže za unapređenje dijaloga između Beograda i Prištine na svim nivoima, od centralnih vlasti do građanskog društva, poručio je šef UNMIK-a.
U svom redovnom izvestaju o radu UNMIK-a, generalni sekretar UN Ban Ki Mun izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog nasilja i zapaljive retorike kojom predstavnici opozicije na Kosovu ometaju rad skupštine i podižu napetost na ulicama i pozvao sve koji su odgovorni da se uzdrže od osporavanja demokratije pribegavanjem nasilju.
Takvo ponašanje je neprihvatljivo i nema mu mesta u demokratskom društvu, naveo je Ban Ki Mun i ocenio da je takav razvoj doprineo zastoju u nekim aspektima primene sporazuma Beograda i Prištine od 19. aprila 2013. kao i sporazuma postignutih 25. avgusta 2015.
Dačić: Pogoršanje bezbednosne situacije
Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je na sednici Saveta bezbednosti UN sinoć u Njujorku da je Srbija posvećena dijalogu Beograda i Prištine i naglasio značaj Zajednice srpskih opština, koja uprkos Briselskom sporazumu još nije formirana, što, kako je istakao, predstavlja negativnu poruku i srpskoj zajednici i EU.
Prema njegovim rečima, srpski narod na Kosovu garanciju svog opstanka i razvoja vidi u uspostavljanju Zajednice srpskih opština, koja bi artikulisala interese srpskog stanovništva i ponudila institucionalni mehanizam za kolektivno ostvarivanje i zaštitu njegovih osnovnih prava, i doprinela daljoj i bržoj normalizaciji odnosa.
Dačić je dodao da radikalizacija političkih prilika i pogoršanje bezbednosne situacije predstavljaju pretnju za sve žitelje Kosova i Metohije, dodajući da su najugroženiji povratnici u nacionalno mešovitim sredinama.
On je rekao da Srbija očekuje će UNMIK nastaviti sa sprovodjenjem svog mandata, na statusno neutralan način, u skladu sa rezolucijom SB UN 1244.
Čitaku: Srbija da prizna ratne zločine
Kosovska ambasadorka u SAD Vljora Čitaku izjavila je u Njujorku da će, i pored zamajca u normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, pomirenje između naroda biti moguće "tek kada Srbija prizna da je počinila ratne zločine i izvini se".
Čitaku je rekla da je kosovski Ustavni sud dao jasne smernice o tome kako Zajednica srpskih opština treba da bude uspostavljena, te da kosovska vlada ima jasnu "mapu puta" kako da to uradi, a da ne ugrozi "funkcionalnost države".
Prema njenim rečima, "Kosovo veruje da je dijalog važan, ali uz iskrenost u sprovođenju dogovorenog, bez dvosmislenosti".Ona je kazala da treba iskreno reći o čemu je u dijalogu reč, a to nije, navela je, ponovna integracija Kosova sa Srbijom, niti prekrajanje istorije.
Ona je napomenula da su kosovske institucije uspostavile Specijalni sud koji će suditi za zločine na Kosovu 1999. godine i da je ratifikovan sporazum koji je vlada u Prištini potpisala sa Holandijom o tom sudu.