Linkovi

UN: Primena sporazuma najveći izazov

  • Glas Amerike

Ministri spoljnih poslova Srbije i Kosova, Ivan Mrkić i Enver Hodžaj, na zasedanju Saveta bezbednosti UN, 29. avgust 2013.

Ministri spoljnih poslova Srbije i Kosova, Ivan Mrkić i Enver Hodžaj, na zasedanju Saveta bezbednosti UN, 29. avgust 2013.

Primena sporazuma koji su Beograd i Priština postigli 19. aprila u Briselu bila je glavna tema današnje sednice Saveta bezbednosti UN o Kosovu.

Na sednici je razmoren redovni, tromesečni izveštaj generalnog sekretara Ban Ki-Muna u kojem se ocenjuje da je primena briselskog sporazuma trenutno najveći izazov na Kosovu. Ban je takodje pozvao vlasti u Beogradu i Prištini da udvostruče napore kako bi se utvrdila sudbina nestalih osoba, i procesuirali svi odgovorni za ratne zločine. Izveštaj je predstavio specijalni predstavnik generalnog sekretara Farid Zarif, a stavove Beograda i Prištine preneli su ministri spoljnih poslova Ivan Mrkić i Enver Hodžaj.

Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN, Farid Zarif, ukazao je da su i Beograd i Priština pokazali rešenost da rade na sprovodjenju dogovora iz Brisela, ali i ocenio da je primena tog istorijskog sporazuma delikatan proces koji iziskuje kontiniuirane napore i pažnju.

„U tom svetlu, ključno je da obe strane nastave da se koncentrišu na primenu onoga što je dogovoreno, bez uvodjenja dodatnih fundamentalnih pitanja koja u ovom trenutku nisu na dnevnom redu političkog dijaloga. U protivnom bi mogao da bude ugrožen napredak koji je do sada postignut.“

Zarif je istakao da je uspeh lokalnih izbora na Kosovu od ključnog značaja, i da je važno da se ohrabri učešće kosovskih Srba, posebno u severnim opštinama. Posle negativnog izveštaja Amnesti Internešnela o propustima UNMIK-a u istrazi sudbine nestalih osoba, Zarif je ukazao na potrebu da se obezbedi adekvatna zaštita svedoka i da sve strane istupe sa informacijama koje imaju, kako bi se olakšale istrage koje su sada u nadležnosti Euleksa.

Šef srpske diplomatije Ivan Mrkić istakao je da je važno da civilna misija UN ostane na Kosovu da bi nastavila nepristrasno nadgledanje procesa istorijskog pomirenja .

„Voleli bismo da možemo da sa predstavnicima Prištine dodjemo do dogovora na tom putu bez spoljne pomoći, što bi bila demonstracija političke zrelosti obe strane. Medjutim, baš kao što potpisivanje briselskog sporazuma ove godine ne bi bilo moguće bez posredovanja EU, bez baronese Ešton, plašim se da primena sporazuma neće biti moguća bez aktivnog učešća UN.“

Mrkić je takodje upozorio na pokušaje kosovskih vlasti da opstruiraju postignute sporazume. On je konstatovao da su tenzije i dalje prisutne na čitavoj teritoriji Kosova, dok se nastavlja praksa nekažnjavanja počinilaca zločina protiv Srba. Takodje je ocenio da je, pod okriljem UNESCO-a, kako je rekao, u toku „kosovizacija srpskog istorijskog nasledja“.

Kosovski ministar spoljnih poslova Enver Hodžaj naveo je da je briselski sporazum dobra osnova za normalizaciju odnosa izmedju Srbije i Kosova ali i za pomirenje i priznanje. On je, medjutim, preneo i da postoje slučajevi da Beograd nije poštovao neke od obaveza koje proističu iz tog dogovora. Hodžaj je izjavio je da će lokalni izbori na severu biti održani u skladu sa kosovskim zakonima, i pozvao Srbe da izadju na birališta, naglašavajući da Beograd ima presudnu ulogu u podsticanju birača. Ukazujući na bezbednosnu, političku i ekonomsku stabilnost Kosova, on je pozvao na ustvajanje nove rezolucije UN-a kojom bi se prepoznao ostvareni napredak.

„Nema sumnje da je UNMIK odigrao aktivnu ulogu u stabilizaciji Kosova izmedju 1999. I 2007. Sada je važno priznati da UNMIK više nema ulogu na Kosovu. Vreme je da ovaj Savet razmotri transformisanje misije UNMIKa- u političku kancelariju UN-a koja bi koordinisala sve agencije, programe i fondove UN-a. U tom pogledu, najvažnija funkcija koju bi UN mogle da ima na Kosovu je da nas podrži u pripremama za prijem u UN.“

Ambasadori SAD, Britanije, Rusije i Kine pozdravili su napredak u sprovođenju sporazuma o normalizaciji Beograda i Prištine. Ambasador SAD Samanta Pauer, pozdravila je napore obe strane na primeni sporazuma, pominjući rad vlade Srbije na integraciji policijskih snaga u jedinstveni okvir, kao i rad Prištine na izmeni svojih zakona. Ona je pozvala sve pripadnike manjina, a posebno Srbe, da učestvuju na lokalnim izborima. Predstavnik Rusije Vladimir Čižov poručio je da je nužno da izbori budu statusno neutralni i da je važno što masovnije učešće birača, uključujući izbeglice i interno raseljene.
XS
SM
MD
LG