Linkovi

Debata o tribunalima za ratne zločine

  • Glas Amerike

Debati koju je zakazao predsednik Generalne skupštine, prisustvovali su predstavnici 50 država, ali medju njima nije bilo SAD niti predstavnika Haškog tribunala.

U sedištu UN u Njujorku danas je održana debata o radu medjunarodnih tribunala za ratne zločine u kojoj učestvuju 82. zemlje. Raspravu na temu "Uloga medjunarodnog krivičnog pravosudja u ostvarivanju pomirenja" zakazao je predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić koji je i otvorio debatu. Njoj su prisustvovali predstavnici 50 država, ali medju njima nije bilo Sjedinjenih Država niti predstavnika Haškog tribunala.

Dve decenije po uspostavljanju ad hok Tribunala, i 11 godina posle stupanja na snagu Rimskog statuta kojim su uspostavljeni Medjunarodni krivični sudovi, u UN se konačno održava prva tematska debata o tom pitanju, istakao je predsednik Generalne skupštine. S obzirom na to da je rasprava izazvala kontroverzu, i strahovanja da će biti iskorišćena za napad na Haški tribunal, Jeremić je naveo da je svestan da se radi o “delikatnom pitanju” ali i poručio da je uveren da u Generalnoj skupštini ne treba da postoje zabranjene teme. On je naveo da je ključno pitanje kako medjunarodno krivično pravosudje može da pomogne u pomirenju bivših protivnika u post-konfliktnim društvima.

Do pomirenja će doći kad sve strane u konfliktu budu spremne da kažu istinu jedni drugima. Poštovanje svih žrtava je u središtu ovog poduhvata i to je razlog zbog kojeg je od ključnog značaja da se obezbedi da se zločini ne poriču niti bizarno slave kao nacionalne pobede".

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun izjavio je danas da se mir, pomirenje i razvoj ne mogu ostvariti bez promovisanja medjunarodnog krivičnog pravosudja.

Pomoć i podrška medjunarodnim tribunalima znači da se ne dovodi u pitanje njihov rad i da se sačuvaju od onih koji žele da ih podriju iz razloga koji imaju više veze s politikom nego pravdom”

Oni koji pale vatru podela i mržnje, bilo da su šefovi država, vojnici ili građani, nemaju više gde da se sakriju, rekao je Ban i ukazao da su tribunali omogućili da se čuje i glas žrtava.

Nikolić: Tribunal nije pomogao pomirenju

Prvi govornik u debati, predsednik Srbije Tomislav Nikolić je medjutim ocenio da Haški tribunal svojim radom ne samo da nije doprineo pomirenju već je odmogao tom procesu.

On je konstatovao da, sa stanovišta nauke i etike, haški procesi mogu da se stave u istu ravan sa procesima koje je vodila inkvizicija, kao i sa pariskim i moskovskim procesima. Nikolić je izneo podatak da je ukupna visina izrečenih kazni Srbima oko 1 150 godina, dok su predstavnici drugih naroda za zločine nad Srbima osudjeni na ukupno 55 godina.

Srbija ne negira krivicu da su u ratnom vihoru Srbi činili zločine i apostrofiram zločin u Srebrenici. Srbija osudjuje zločine svojih sunarodnika ali to treba da učine i države u ime kojih su takodje činjeni užasni zločini prema srpskom narodu."

Predsednik Nikolić istakao je da je iz uverenja da zločini treba da budu kažnjeni Srbija izručila Haškom sudu 46 okrivljenih. Medjutim, posle oslobadjajućih presuda hrvatskim generalima Gotovini i Markaču, te komandantu OVK Ramušu Haradinaju i bošnjačkom vojnom vodji Naseru Oriću, ona je okončala tu saradnju i svela je na tehnički nivo. Hiljade ubijenih, raseljenih i poniženih traže pravdu i istinu koju Haški sud nije želeo da pokaže svetu, istakao je Nikolić.

Predsednik predsedništva BiH Nebojša Radmanović naveo je da je objektivna procena dosadašnjeg rada Tribunala u Bosni i Hercegovini otežana zbog političkih tenzija i medju-etničke napetosti. On je naveo da politički predstavnici različitih naroda, te sami gradjani, imaju različita mišljenja o radu tog suda.

“Generalno rečeno, na odredjeni način, mnogi u BiH su nezadovoljni njegovim radom i vjeruju da on nedovoljno pravedno tretira njihove žrtve, odnosno da kažnjava počinioce samo iz njihovog naroda. Ipak, ima nešto što nam je svima zajedničko – opredeljenje da svi zločini počinjeni tokom rata u BiH moraju biti procesuirani, njihovi počinioci kažnjeni a društvo pročišćeno osećajem zadovoljenja pravde i prava žrtava.”

Ambasador Hrvatske pri UN Ranko Vilović primetio je da process pomirenja ne mogu da izvrše samo medjunarodni tribunali, već da njihov rad I odluke mogu da postave temelje pomirenja, dok je u tom procesu ključna uloga nacionalnih političkih lidera.

Predstavnik Evropske unije naglasio je da Brisel snažno podržava sisteme međunarodnih krivičnih sudova i ulogu tribunala u procesu pomirenja.

I dok su kao potencijalni učesnici debate najavljeni predstavnici 50 država, zbog strahovanja da će rasprava biti iskorišćena za neopravdani napad na Haški tribunal, pozivu se nije odazvalo više eminentnih ličnosti, medju kojima su predsednik Haškog tribunala Teodor Meron, kao i predsednik Medjunarodnog krivičnog suda Song Sang-Hjun.

SAD: Neizbalansirana debata

Iz misije SAD u UN saopšteno je da se SAD snažno protive odluci predsednika Generalne skupštine da održi neizbalasniranu, zapaljivu tematsku debatu o ulozi medjunarodnih krivičnih sudova, te da u njoj neće učestvovati. Kako je saopštila Erin Pelton, portparol američke misije u UN, “SAD veruju da su ad hok krivični tribunali odigrali ključnu ulogu u okončanju nekažnjivosti zloočinaca i pomogle Ruandi, Sijera Leoneu, Kambodži i zemljama bivše Jugoslavije da krenu ka novoj, boljoj budućnosti. SAD su izrazile žaljenje što su tematska debata i kasnija panel rasprava tako konstruisani da se neće čuti na odgovarajući način glas žrtava zločina.”

Munira Subašić, predsednica udruženja Majki Srebrenice održala je posebnu konferenciju za novinare, koju su organizovali predstavnici Jordana i Lihtenšajna u UN, koji su bojkotvali raspravu. Ona je izjavila da joj je predsednik Generalne skupštine dozvolio da bude posmatrač skupa ali ne i da se obrati učesnicima rasprave. Inače, Subašić je za vreme govora srpskog predsednika udaljena iz sale, kada je pokušala da podigne transparent “Republika Srpska – genocidna”.

U toku popodneva po istočnoameričkom vremenu, u okviru Generalne skupštine održavaju se dva tematska panela - "Pomirenje" i "Pravda" na kojime će učestvovati pravnici i stručnjaci za Balkan.
XS
SM
MD
LG