Linkovi

UN se prilagodjavaju novom svetu

  • Margaret Bešir

Svetska organizacija, koja proslavlja 70. rodjendan, odnedavno je na sebe preuzela inicijativu povodom klimatskih promena i iskorenjivanja ekstremnog siromaštva.

Osnivači Ujedinjenih nacija okupili su se pre 70 godina da bi sprečili još jedan svetski rat. U tome su do danas i uspeli, ali daleko od toga da nije bilo kriza i sukoba koji su stavljali na probu svetsku organizaciju. I dok Ujedinjene nacije ulaze u još jednu novu deceniju, novinarka Glasa Amerike Margaret Bešir, posvetila se kako prošlosti, tako i budućnosti organizacije – njenom nastanku i razvoju, ali i pitanjem šta joj je potrebno da bi ostala relevantna u narednom periodu.

Ujedinjene nacije rođene su iz pepela Drugog svetskog rata i propasti svog prethodnika - Lige naroda. Na konferenciji u San Francisku 1945. godine, napisan je osnivački akt organizacije, u kojem su se tražili očuvanje mnogo mirnijeg sveta i promocija i razvoj ljudskih prava. Predsednik SAD Heri Truman poručio je tada pred delegatima da ima mnogih koji sumnjaju u uspeh organizacije, zbog međusobnih razlika.

“Ali sve te razlike su zaboravljene u jednom nepokolebljivom jedinstvu odlučnosti, da se pronađe način da se okonča rat”.

Tog oktobra, Ujedinjene nacije su i zvanično osnovane, pošto je 29, od njenih prvih 50 zemalja članica, ratifikovalo povelju. Danas Ujedinjene nacije imaju 193 države članice.

Majkl Dojl, bivši savetnik generalnog sekretara Kofija Anana, kaže da je organizacija na početku naišla na brojne prepreke.

“Tokom Hladnog rata, razdor između Sovjetskog Saveza i Sjedinjenih Država stvorio je instituciju koja je bila posvađana sa samom sobom. Mogla je da funkcioniše samo na marginama u mirovnim misijama i to u onim određenim sukobima u kojima su Amerikanci i Sovjeti želeli da odustanu od sopstvenog rivaliteta i puste UN da radi sa strane”.

Mirovne operacije Ujedinjenih nacija nastale su upravo u tom periodu. Izrastajući od nekoliko hiljada “plavih šlemova” u krizi oko Sueckog kanala 1956, na više od 100 hiljada vojnika i policajaca u današnje vreme, mirovni vojnici štite civile i humanitarne radnike u nekim od najopasnijih delova sveta. Ujedinjene nacije takođe pružaju humanitarnu pomoć žrtvama rata i katastrofa, i trude se da spreče i reše konflikte. Odnedavno, svetska organizacija je na sebe preuzela inicijativu povodom klimatskih promena i iskorenjivanja ekstremnog siromaštva.

“Svet se menja i Ujedinjene Nacije moraju da se promene i prilagode tome. Ne možemo da budemo statični”, kaže Kofi Anan, bivši generalni sekretar UN.

Osam muškaraca bilo je na čelu UN od 1945. godine. Sledeće godine, biće izabran novi generalni sekretar. Mnogi kažu da je vreme da to bude žena. Takođe, ima poziva na organizacione reforme, posebno u Savetu bezbednosti, u kojem pet zemalja ima pravo veta.

“Jedna stvar oko koje svi mogu da se slože jeste da Savet bezbednosti, onakav kakav je osnovan 1945, više ne predstavlja strukturu moći u 2015. godini”, kaže Tom Vajs, sa Univerziteta grada Njujorka.

Dojl kaže da rastuće sile žele svoje mesto za stolom, a izabrane članice Saveta žele više poštovanja.

“Nedostatak veće uloge Indije, Brazila, Japana, Nemačke i drugih je značajan. Postoje situacije kada se 10 izabranih članica osećaju, kako sebe nazivaju - turistima, pre nego igračima”, ističe Majkl Dojl sa univerziteta Kolumbija.

Da bi ostale relevantne, Ujedinjene nacije moraju da evoluiraju.

“Štaviše, ukoliko ne bude nekih velikih potresa i nekih velikih strukturnih reformi, ta institucija će postati sve više marginalna, i na neki način istorijska relikvija”, ističe Vajs.

Medjutim, mnogi posmatrači slažu se da je teško zamisliti današnji svet bez Ujedinjenih Nacija.

XS
SM
MD
LG