Linkovi

Novi sukobi, Porošenko za mirovnu misiju

  • Glas Amerike

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko

Ukrajinski predsednik založio se za raspoređivanje mirovnih snaga Ujedinjenih nacija u istočnoj Ukrajini gde i dalje traju sukobi, uprkos pokušajima evropskih zvaničnika da ožive najnoviji dogovor o primirju.

Ukrajinski predsednik Petro Porošenko rekao je da je zauzimanjem strateškog grada Debaljceva, nad kojim su juče kontrolu preuzeli proruski pobunjenici, prekršen sporazum o prekidu vatre.

Sporazum o prekidu vatre u Ukrajini, dogovoren prije nešto manje od nedelju dana, još nije zvanično propao, ali ga već opterećuje razmjena oštrih optužbi, te novi sukobi. Jedan ukrajinski vojnik kaže da se dobrovoljno predao proruskim pobunjenicima i da strane trupe pomažu Ukrajini, mada nije jasno da li je govorio pod pritiskom.

"U našem bataljonu bilo je stranaca, Šveđana, Francuza, stranih instruktora. I stranci su koristili oružje iz inostranstva”.

Kijev tvrdi da pobunjenici i dalje napadaju ukrajinske vojnike, te da spremaju novu ofanzivu blizu lučkog grada Marijupolja. Eksplozije odjekuju u Donjecku i blizu strateškog grada Debaljceva, gdje pobunjenici slave pobedu.

Hiljade pripadnika ukrajinskih snaga povukle su se iz tog strateškog grada nakon žestoke ofanzive separatista kojom je, kako tvrde ukrajinski zvaničnici, prekršen prekid vatre. Pobunjenici pak tvrde da Debaljcevo nije bilo obuhvaćeno sporazumom. Prizori haosa podstakli su ukrajinskog predsjednika Petra Porošenka za zatraži raspoređivanje mirovnih snaga Ujedinjenih nacija, koje bi nadzirale prekid vatre u istočnoj Ukrajini.

Smatramo da je mirovni kontingent neophodan kako bi se osigurao mir u Donbasu i kontrola nad ukrajinsko-ruskom granicom u regionima Donjecka i Luganska”.

Porošenko je kategorički odbacio bilo kakvo učešće Rusije u mirovnoj misiji.

“Rusija, kao aggressor, ne može i neće učestvovati u ovoj mirovnoj operaciji”.

Zvanična Moskva odbacila je Porošenkov predlog, kao pokušaj da se podrije sporazum iz Minska.

“Nisu nam poznati detalji te inicijative, nit cilj i mandat moguće mirovne operacije. Mi polazimo od činjenice da rešenje krize u Ukrajini treba da bude zasnovano na nizu mjera iz sporazuma u Minsku. Savjet bezbjednosti Ujedinjenih nacija zatražio je njihovu punu implementaciju, u rezoluciji koja je jednoglasno usvojena 17. februara”, naveo je portparol ruskog Ministarstva inostranih poslova Aleksandar Lukaševič.

U međuvremenu, međunarodni zvaničnici izražavaju zabrinutost u pogledu kršenja prekida vatre u Ukrajini.

"Prekid vatre nikada nije ni počeo. To se samo zove primirje, zbog čega pozivamo sve strane da poštuju sporazum od 12 februara i omoguće početak njegove primene i oporavak područja zahvaćenog sukobom", poručio je komandant NATO snaga u Evropi, general Filip Bridlav.

Na skupu ministara odbrane EU u Letoniji razgovaralo se i o široj prijetnji koja dolazi iz Rusije. Estonija, Letonija i Litvanija suočavaju se sa stvarnom opašnošću, naglasio je britanski ministar odbrane Majkl Falon, uz poruku da je NATO spreman da odbije bilo kakvu agresiju. Slično je poručio i britanski šef diplomatije Filip Hamond.

Nema sumnje da smo svjedoci agresivnijeg ponašanja Rusa i Putina, i u Ukrajini i drugdje, gdje testiraju odbrambene kapacitete NATO-a. Spremni smo za to i bićemo i dalje odlučni i ujedinjeni u svijetlu bilo kakve provokacije”.

Ako novi sporazum o prekidu vatre propadne, Evropa bi mogla da nametne nove sankcije Rusiji, a Sjedinjene Države da ozbiljnije razmotre mogućnost naoružavanja Kijeva. Za sada lideri Evropske unije kažu da je dogovor, iako narušen, i dalje na snazi. Francuski predsjednik Fransoa Oland saopštio je da su on, njemačka kancelarka Angela Merkel i lideri Rusije i Ukrajine ponovo razgovarali telefonom i saglasili se da daju još jednu šansu primirju.

XS
SM
MD
LG