Američki državni sekretar Dzon Keri je rekao da ruski lider mora da dokaže delima, a ne samo rečima da je potpuno predan miru u istočnoj Ukrajini, ali je dodao da SAD i evropske saveznice nisu spremne da uvedu nove sankcije Moskvi.
Keri je u Briselu na sastanku NATO-a rekao da je „od ključnog značaja“ da predsednik Vladimir Putin „javno“ apeluje na proruske separatiste u istočnoj Ukrajini da se razoružaju. On je takodje istakao da Putin mora da obustavi priliv boraca i oružja, uključujući „tenkove i minobacače“ preko ruske granice sa Ukrajinom.
Američki državni sekretar je istakao da Vašington saradjuje sa evropskim vladama na pripremi novih sankcija ukoliko se to pokaže neophodnim.
U međuvremenu, predsednik Putin, ukrajinski predsednik Petro Porošenko, nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland razgovarali su telefonom o situaciji u Ukrajini. Portparol nemačke vlade naveo je da se četvoro lidera složilo o potrebi da se uspostavi mehanizam za nadgledanje sprovodjenja prekida vatre i bezbednosti na ukrajinsko-ruskoj granici. Iz Kremlja je saopšteno da je Putin pozvao na produžetak prekida vatre, koji ističe u petak.
Nešto ranije generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen izjavio je da ne vidi znake da je Rusija ispunila svoja obećanja medjunarodnoj zajednici u vezi sa Ukrajinom. Rasmusen je dodao da će na današnjim sastancima ministara inostranih poslova NATO-a biti reči o jačanju vojnih potencijala te zemlje.
Rasmusen je u Briselu istakao da će ministri inostranih poslova NATO-a, uključujući američkog državnog sekretara Džona Kerija razmotriti odnose sa Rusijom i odlučiti šta da preduzmu.
Rusija bi mogla da se suočni sa oštrijim sankcijama ukoliko ne postupi u skladu sa zahtevom da pomogne u okončanju nasilja izmedju kijevskih lojalista i proruskih separatista u a Ukrajini.
U medjuvremenu, gornji dom ruskog parlamenta danas je u Moskvi opozvao odobrenje ruskim trupama da udju u Ukrajinu, što je juče zatražio predsednik Vladimir Putin.