Linkovi

Nemačka i Rusija: Interesi kroje odnose

  • Jela Defrančeski

Stiven Sejbo, Direktor Transatlantske Akademije Nemačkog Maršalovog fonda

Stiven Sejbo, Direktor Transatlantske Akademije Nemačkog Maršalovog fonda

"Kada Angela Merkel govori, Putin sluša," tvrde mnogi analitičarli. Međutim, Berlin nerado preduzima koraka koji bi mogli da poremete odnose sa Moskvom.

Nemačka i Rusija još od pada Berlinskog zida razvijaju izuzetno snažne ekonomske veze. Nemačka je danas najveći ekonomski partner Rusije, nadmašujući u tome Sjedinjene Države i sve ostale evropske zemlje, kaže Stiven Sejbo iz Nemačkog Maršalovog fonda:

“Nemci imaju ogroman interes u Rusiji, gde trenutno operiše oko 6.000 nemačkih kompanija, dok su nemačke investicije premašile 30 milijardi dolara. Rusija je, s druge strane, najveći energetski snabdevač Nemačke, koja uvozi do 40 odsto svojih energetskih potreba iz inostranstva, ponajviše iz Rusije. Moskva takođe smatra Nemačku svojim ključnim partnerom za ‘modernizaciju’ - bolje reći za ekonomsku i društvenu reformu zemlje.”

“Kada Angela Merkel govori, ruski zvaničnici uključujući Putina, pažljivo slušaju" - nastavlja Diter Detke, profesor za evropsku bezbednost na Univerzitetu Džordžtaun. On međutim, dodaje da Berlin svoj uticaj koristi obazrivo, jer su dobri odnosi sa Kremljom u strateškom ekonomskom interesu Nemačke.

To je došlo do izražaja i u nedavnom govoru kancelarke Merkel o stanju Nemačke u kojem se na pitanje Ukrajine osvrnula biranim rečima.

“Nije neizbežna situacija ‘ili, ili’ - da zemlja koja se nalazi između Rusije i Evropske unije mora da donosi odluke koje se uvek shvataju kao odluka za jedne ili za druge. Uverena sam da se to može prevazići putem strpljivih pregovora” - rekla je kancelarka.

Merkel je i pre ovog mandata preduzimala korake koji su naginjali ka Moskvi, podseća Sejbo.

Nemci i Francuzi su, kaže on, imali drugačiji stav u vezi američkog predloga da Ukrajina i Gruzija budu pozvane u NATO, 2008. Bili si i protiv stacioniranja američkog odbrambenog štita u Poljskoj i Češkoj.

"A Nemačka je poslednja od evropskih zemalja podržala takozvano Istočno partnerstvo i sporazume o asocijaciji Evropske unije i NATO-a sa Ukrajinom", ističe Sejbo.

Međutim, Putinova represivna politika nad opozicijom, medijima i pripadnicima LGBT zajednice, a naročito ukrajinska kriza, promenili su stvari kod nemačkog javnog mnjenja. Novo istraživanje Nemačkog Maršalovog fonda, pokazuje da Putina i Rusiju od svih Evropljana najmanje cene Nemci.

Nestrpljenje sa Moskvom u poslednje vreme pokazuje i politički vrh Nemačke.
Bivši šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele, pridružio se demonstracijama u Kijevu dok je bio u poseti Ukrajini, a predsednik Joakim Gauk je zbog novog ruskog zakona protiv gej zajednice odbio da dođe na otvaranje Olimpijade u Sočiju.

Zvaničnom otvaranju Zimske olimpijade nije prisustvovala ni kancelarka Merkel. Putinovo manevrisanje moglo bi da košta Moskvu još mnogo više, kaže Diter Detke.

“Rusiji je neophodno partnerstvo sa Evropom, naročito sa Nemačkom, jer njen dalji napredak zavisi od zapadnih tržišta i pristupa zapadnoj tehnologiji. Putinova politika to sve više ugrožava.”

Dok Detke smatra da bi Berlin mogao da olabavi odnose sa Moskvom, sve dok Putin ne ode sa scene, Sejbo upozorava da bi eventualna ruska vojna intervencija u Ukrajini, okrenula Nemačku direktno protiv Rusije.
XS
SM
MD
LG