Članovi jedne od najvećih zajednica u zapadnom delu Pensilvanije su novi imigranti, ali i naslednici onih koji su započeli novi život u Americi tokom prošlog veka. I mada su nemiri u njihovoj domovini 8.000 kilometara daleko, zategnutost pogađa kako njihove živote tako i odnose sa lokalnom zajednicom.
Američka zajednica ukrajinskog porekla u zapadnoj Pensilvaniji ukorenjena je u tradiciji i blisko povezana sa zemljom porekla.
„Verovatno bi se moglo naći oko 100.000 ljudi u zapadnoj Pensilvaniji koji imaju ukrajinsko poreklo i identitet“ kaže otac Timoti Tomson iz Ukrajinske pravoslavne crkve Svete Marije.
Otac Tomson je na čelu kongregacije u predgradju Pitsburga Mekiz Roks. On kaže da je oko deset do 15 hiljada imigranata došlo u tu državu 1990-te nakon raspada Sovjetskog Saveza.
„Došli su ovde iz ekonomskih razloga, a crkve su bile njihov sponzor kada se raspao Sovjetski Savez i kada je Ukrajina proglasila nezavisnost.“
„U pitanju je čitav spektar iskustava o tome šta znači biti Ukrajinac u Americi.“
Otac Stiv Repa je lider ukrajinske pravoslavne crkve Sveti Petar i Pavle u Karnegiju u Pensilvaniji. Repa je Amerikanac druge generacije ukrajinskog porekla i kaže da je nezadovoljstvo iz starog sveta izmedju Ukrajinaca i Rusa još uvek prisutno u nekim delovima novih zajednica.
„U pitanju je čitav spektar iskustava o tome šta znači biti Ukrajinac u Americi.Odrasli smo kao prva generacija sa dosta predrasuda. Rusi su doneli komunizam, smrt, ubijali ljude, apsorbovali našu istoriju i učinili je svojom.“
On ističe da je vreme pomoglo da te predrasude izblede. Pomogla je i fizička bliskost – njegova ukrajinska pravoslavna crkva je odmah do ruske pravoslavne crkve Svete device i članovi te dve crkve redovno su u kontaktu.
„Oni nisu Rusi i mi tehnički nismo Ukrajinci. Mi smo ukrajinskog porekla, ali smo Amerikanci. Oni su Amerikanci ruskog porekla. Oni nemaju veze sa Putinom ili onim što on čini niti mogu da utiču na ono što on čini. Pa ipak ono što radi odraziće se na njih. “
Crkva oca Timotija u mestu Mekiz Roks je u senci sivih kupola ruske pravoslavne Crkve Svetog Nikole jedan blok dalje. Toliko su razdvojene i njihove dve zajednice.
„Nema mnogo interakcije izmedju ruske i ukrajinske crkve jednostavno zbog toga što su naši dedovi koji su dizali te crkve smatrali da tako treba da bude" kaže otac Timoti, čija je zena iz Ukrajine. On dodaje, da bez obzira kada su napustili Ukrajinu,
Amerikanci ukrajinskog porekla većinom održavaju tesne veze sa zemljom porekla, a tamošnja ruska vojna intervencija je produbila istorijsku podeljenost.
„Ne bih prešao preko ulice da im kažem zdravo, ali iću ipak biti ljubazan i imati poštovanje i mislim da će oni biti isto takvi “, kaže otac Timoti.
Glas Amerike je pokušao da kontaktira pripadnike ruske pravoslavne crkve, ali oni su odbili da daju izjave. Medjutim, otac Timoti ističe da se u crkvi te razlike brišu:
„To je politika, ali mi se ipak pričešćujemo iz istog putira.“
Ukrajinska zajednica u Americi se oslanja na to zajedništvo, dok se moli za mir i dalju nezavisnost svih delova zemlje iz koje potiče.
Američka zajednica ukrajinskog porekla u zapadnoj Pensilvaniji ukorenjena je u tradiciji i blisko povezana sa zemljom porekla.
„Verovatno bi se moglo naći oko 100.000 ljudi u zapadnoj Pensilvaniji koji imaju ukrajinsko poreklo i identitet“ kaže otac Timoti Tomson iz Ukrajinske pravoslavne crkve Svete Marije.
Otac Tomson je na čelu kongregacije u predgradju Pitsburga Mekiz Roks. On kaže da je oko deset do 15 hiljada imigranata došlo u tu državu 1990-te nakon raspada Sovjetskog Saveza.
„Došli su ovde iz ekonomskih razloga, a crkve su bile njihov sponzor kada se raspao Sovjetski Savez i kada je Ukrajina proglasila nezavisnost.“
„U pitanju je čitav spektar iskustava o tome šta znači biti Ukrajinac u Americi.“
Otac Stiv Repa je lider ukrajinske pravoslavne crkve Sveti Petar i Pavle u Karnegiju u Pensilvaniji. Repa je Amerikanac druge generacije ukrajinskog porekla i kaže da je nezadovoljstvo iz starog sveta izmedju Ukrajinaca i Rusa još uvek prisutno u nekim delovima novih zajednica.
„U pitanju je čitav spektar iskustava o tome šta znači biti Ukrajinac u Americi.Odrasli smo kao prva generacija sa dosta predrasuda. Rusi su doneli komunizam, smrt, ubijali ljude, apsorbovali našu istoriju i učinili je svojom.“
On ističe da je vreme pomoglo da te predrasude izblede. Pomogla je i fizička bliskost – njegova ukrajinska pravoslavna crkva je odmah do ruske pravoslavne crkve Svete device i članovi te dve crkve redovno su u kontaktu.
„Oni nisu Rusi i mi tehnički nismo Ukrajinci. Mi smo ukrajinskog porekla, ali smo Amerikanci. Oni su Amerikanci ruskog porekla. Oni nemaju veze sa Putinom ili onim što on čini niti mogu da utiču na ono što on čini. Pa ipak ono što radi odraziće se na njih. “
Crkva oca Timotija u mestu Mekiz Roks je u senci sivih kupola ruske pravoslavne Crkve Svetog Nikole jedan blok dalje. Toliko su razdvojene i njihove dve zajednice.
„Nema mnogo interakcije izmedju ruske i ukrajinske crkve jednostavno zbog toga što su naši dedovi koji su dizali te crkve smatrali da tako treba da bude" kaže otac Timoti, čija je zena iz Ukrajine. On dodaje, da bez obzira kada su napustili Ukrajinu,
Amerikanci ukrajinskog porekla većinom održavaju tesne veze sa zemljom porekla, a tamošnja ruska vojna intervencija je produbila istorijsku podeljenost.
„Ne bih prešao preko ulice da im kažem zdravo, ali iću ipak biti ljubazan i imati poštovanje i mislim da će oni biti isto takvi “, kaže otac Timoti.
Glas Amerike je pokušao da kontaktira pripadnike ruske pravoslavne crkve, ali oni su odbili da daju izjave. Medjutim, otac Timoti ističe da se u crkvi te razlike brišu:
„To je politika, ali mi se ipak pričešćujemo iz istog putira.“
Ukrajinska zajednica u Americi se oslanja na to zajedništvo, dok se moli za mir i dalju nezavisnost svih delova zemlje iz koje potiče.