Linkovi

Jača spoljnopolitički uticaj Turske

  • Mana Rabie

Želja Turske da uđe u Evropsku uniju i dalje je neizvesna, uprkos početnim važnim sastancima sa zvaničnicima unije početkom meseca u Istanbulu. U svakom slučaju, neizvesna budućnost Turske kao priznate evropske sile, ne sprečava Ankaru da širi svoj uticaj u regionu.

Scena u Istanbulu je bila topla i srdačna. Dva visoka zvaničnika Evropske unije su se sastala sa turskim ministrom inostranih poslova na važnom razgovoru o nastojanju Ankare da se priključi evropskom bloku. Ali ispod površine, odnosi Turske i njenih tradicionalnih partnera u Evropskoj uniji i šire, zategnuti su.

Ankara je frustrirana zbog prividnog odbacivanja njenih težnji prema Evropskoj uniji. Turski glas prošlog maja protiv dodatnih sankcija Iranu, razočarao je Sjedinjene Države. Posle toga, Ankara je zatražila izvinjenje od decenijskog saveznika Izraela - posle prošlomesečnog napada na humanitarnu flotilu, u kojem je poginulo osam Turaka i Amerikanac turskog porekla.

Ali ta muslimanska zemlja koja spaja Istok i Zapad, ne dopušta da je nedavni događaji odvrate od pokazivanja političkih mišića izvan evropskih granica. Vlada predsednika Abdulaha Gula i premijera Redžepa Tajipa Erdogana, sistematski obnavlja turske svojevremeno poremećene odnose širom Bliskog istoka – sa zemljama kao što su Iran, Irak i Sirija.

Turska se ponaša kao posrednik koji želi da premosti regionalne konflikte, odnosno kako analitičari kažu, „Bliskoistočni hladni rat“. Danas, kao šesta po veličini ekonomija u Evropi, sa sve većim političkim uticajem, Turska brzo prerasta u „meku svetsku silu“. Prošlog meseca, delegacija visokih turskih diplomata je doputovala u Vašington, da bi u suštini podsetila svoje američke kolege na tu činjenicu.

„Turska sada prvi put nastupa sa psihologijom, sa razumevanjem, sa uverenjem, koji odražavaju realnosti posthladnoratovske ere,“ kaže Ibrahim Kalin, glavni savetnik turskog premijera.

Član vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) Suat Kiniklioglu dodaje:

„Verujemo – a neki od vas mogu da kažu da smo naivni – da ono što su uspele da urade Francuska i Nemačka u Zapadnoj Evropi, mi možemo da uradimo u geografskom prostoru Bliskog istoka, Kavkaza, Crnog mora i Balkana, gde je moguća sloboda kretanja ljudi, ideja i robe.“

Turski ambasador u Sjedinjenim Državama je izjavio da je cilj puta u Vašington bila i „ponovna edukacija“ američkih zakonodavaca o promenama turskih spoljnopolitičkh stavova.

Kritičari ove novoojačane Turske kažu da se zemlja okreće od Zapada, posebno Evrope i gleda prema istoku, tražeći političko partnerstvo sa komšijama kao što su Iran i Sirija, savezništva koja zapadne sile smatraju uznemirujućim.

Međutim, Ibrahim Kalin, glavni savetnik turskog premijera, kaže da Turska jednostavno sprovodi evropsku politiku „dobrog susedstva“ u sopstvenom regionu.

On kaže da Ankara diversifikuje svoju inostranu politiku da bi doprinela uspostavljanju mira i stabilnosti na Bliskom istoku. U turskim političkim krugovima, to se naziva „nultim problemom u politici prema susedima“:

„U pogledu tih vrednosti ne vidimo nikakve kontradikcije. Kada naši evropski i američki saveznici na sličan način pokušavaju da poboljšaju odnose sa svojim teškim saigračima kao što su Rusija i Kina, to se slavi kao veliki doprinos svetskom miru. Neki ljudi i dalje teško shvataju činjenicu da i druge zemlje u svetu zaslužuju da ih jednako poštujemo. A to je ono što mi pokušavamo u našoj inostranoj politici u našem delu sveta.“

Turska sebi može da dozvoli samopouzdanje. Njena ekonomija je sada na šesnaestom mestu u svetu, sa bruto nacionalnim proizvodom od gotovo 750 milijardi dolara. Štaviše, Turska izdvaja gotovo 500 miliona dolara pomoći za više od 30 zemalja, što doprinosi daljem rastu njenog globalnog uticaja.

Ibrahim Kalin tvrdi da nova geopolitička paradigma Ankare jednostavno odražava promenjene realnosti u 21. Stoleću:

„I dalje treba da prevaziđemo problem evrocentrizma u svetskoj politici. Ideja da je marš istorije nekako počeo u Evropi i da se još nastavlja u Evropi, sa nekim malim umecima u međuvremenu, kao što je islamski svet, kao što je Kina, kao što je Otomanska imperija... To treba da se prevaziđe.“

U ovom novom svetskom poretku, zemlje u usponu kao što su Kina, Indija i Brazil, imaju sve veću političku i ekonomsku moć, dok tradicionalne globalne sile izgleda da gube nešto od svog uticaja na svetskoj pozornici.

XS
SM
MD
LG