Turski izvoznici razmišljaju globalno

Turska ekonomija postojano raste zahvaljujući merama koje su uvedene dok je Istanbul aktivno pokušavao da udje u Evropsku uniju. Pošto su je Evropljani odbili, Turska, po svemu sudeći, više nije zainteresovana za prijem u Evropsku uniju i umesto toga, pokušava da na druge načine razvije izvoz i proširi značajan regionalni uticaj.

Izvoznici kao što je Erenson, kompanija koja proizvodi industrijske kotlove, razmišljaju u globalnim okvirima. Turka je u prošlosti svoj izvoz usmeravala ka evropskim zemljama željnim kvalitetne, ali jeftine robe, koja je mogla da se brzo isporuči.

Izvršni direktor Erensona, Ali Eren, kaže da izvoz na evropsko tržište čini 55 odsto turskog izvoza. No, zajedno sa visokim vladinim zvaničnicima, on radi na tome da okonča zavisnost Turske od zapadnih tržišta.

"Širimo izvoz u Aziju, azijska tržišta su veoma važna za nas, kao i Afrika, počevši od Severne Afrike. Bliski istok je takodje veliko tržište, a Južna Amerika je jedan od naših ciljeva. Naravno, na severu, Rusija je veoma značajno tržište za nas”.

Turska je sada 17. najveća ekonomija na svetu. Ulice najvećeg grada, Istanbula, sijaju imenima najluksuznijih prodavnica. Stara pijaca u srcu grada svakodnevno privlači gomile posetilaca. Bosfor je jedan od najprometnijih plovnih puteva na svetu.

Analitičar Medjunarodne krizne grupe Hju Poup kaže da je Turska imala sjajnu deceniju.

“Njen izvoz je utrostručen, a mnogi njeni gradjani su postali mnogo bogatiji, I oseća se taj rast standarda u mnogim delovima zemlje, čak i na siromašnom istoku. Tako da je ostvaren veliki uspeh”.

Medjutim, turska tekstilna industrija, koja je nekada cvetala, počinje da oseća efekat usporene svetske ekonomije. Zemlja je, do sada, uspela da izbegne glavni udar svetske finansijske krize. Medjutim, neki industrijalci birnu da Tursku čekaju teža vremena.

Vlasnik fabrike majica, Turan Komert, zabrinut je zbog rasta cena i konkurencije iz Azije.

"Plate su svakog dana sve veće, struja sve skuplja, i ne mogu da se takmičim sa Bangladešom. Oni imaju manje troškova od nas. Jedina naša prednost je što je naša roba kvalitetnija”.

Ekonomisti kažu da je vrednost turske valute opala, a trgovinski deficit je neodrživo visok. Predvidjanja stope rasta su smanjene na 2,5 odsto, u odnosu na prethodne godine.

Ekonomista Emre Alkin kaže da niska stopa rasta predstavlja prepreku planovima Turske.

"Postoji strah od usporavanja, da neće biti “mekog sletanja”. Usporavanje je loše”.

Turska ekonomska budućnost će, prema njegovim rečima, zavisiti od toga koliko uspešno može da nadgradi svoj tradicionalni izvoz, u smeru visoko-tehnoloških grana industrije kao što su proizvodnja hibridnih automobila, softvera i razvoj vazdušnog prostora.

Do tada, Turska će morati da se oslanja na preduzetništvo biznismena kao što je Ali Eren.