Najnovije studije ukazuju da drveće na planeti pokazuje znake klimatskih promena. Drveće raste brže nego inače i naučnici veruju da ova preliminarna otkrića nagoveštavaju još veće promene u budućnosti kada je reč o svetskim šumama.
Studije drveća ponekad traju dugo. Ali tokom vremena, zapaze se određeni modeli.
Džes Parker, ekolog u Centru za ekološka istraživanja institucije Smitsonijan, pokazuje isečak topole, koji je imao stotinu godina kada se drvo osušilo. Svaki prsten označava jednu godinu i svi oni ispredaju priču.
„Neki prstenovi su široki, a neki mali. Široke godine su one u kojima je drvo više raslo, dok uski ukazuju da je rast bio usporen iz brojnih razloga, od senke koja je padala sa komšijskog imanja, do eventualne suše, razlozi su mnogobrojni“, kaže Parker.
Tokom protekle 23 godine, Parker i njegov tim volontera obavili su 250 hiljada merenja na oko 50 hiljada stabala širom istočnog dela Sjedinjenih Država. Svako stablo je tokom studije mereno nekoliko puta.
Parker je nedavno objavio preliminarne rezultate istraživanja, za koje kaže da su iznenađujući.
„Otkrili smo da je stopa po kojoj ove šume rastu sada daleko veća od one koju bismo očekivali na osnovu dugoročnog trenda.“
Parker kaže da je većina razloga za brži rast drveća povezana sa klimatskim promenama.
„Na primer, za 23 godine proučavanja, količina ugljendioksida u atmosferi se povećala za 13 odsto. U istom periodu, godišnja prosečna temperatura se povećala za 0,3 stepena Celzijusa, a sezona rasta drveća se produžila za oko sedam dana.“
Parker kaže da i šume širom sveta pokazuju sličnu stopu rasta. Međutim, ukupni efekat promene rasta šuma još nije sasvim jasan. Iako bi brži rast mogao da dovede do omekšavanja drveta i čak kraćeg životnog veka nekih vrsta, to bi moglo da znači smanjenje ugljendioksida u atmosferi, s obzirom da ga veće šume i drveće više apsorbuju. U svakom slučaju, istraživanje se nastavlja.
Volonteri Ed Šmit i Dejl Morou godinama mere drveće.
„Obeležim svako drvo kako bismo znali da smo ga merili“, kaže Morou.
Don Miler je godinama volonterski učestvovala u istraživanjima. Sada, kao zaposlena članica ekipe, ima zadatak da zabeleži sve prikupljene podatke o drveću iz ove grupe.
„Mnogo prijatelja je ljubomorno na moju kancelariju“, kaže ona.
Parker obučava dobrovoljce i prenosi im svoje veliko poznavanje šuma. Danas je oko jednog stabla pronašao staru pantljiku.
„Ovo prekida cirkulaciju i moglo bi da ubije drvo.“
Parker dodaje da osnovno posmatranje i stalno merenje drveća donosi obilje informacija.
Ekipa je za sada završila merenje – na ovoj parceli veličine 20 sa 30 metara. To je treće merenje ovih stabala u proteklih deset godina i vreme da se parcela trajno označi najlonskim konopcem. Najlon se pričvršćuje za traku, traka se namotava i konopac ostaje na svom mestu.
Iduće nedelje je na redu druga šumska parcela, drugo drveće, a možda i drugi dobrovoljci. Svi oni znaju da će proučavanje stabala drveća i razumevanje njihovih brojnih poruka trajati više od jedne generacije.