Tolskdorf: “Napetosti u Ukrajini izmedju raznih frakcija eskaliraju, ali uprskos kontroverznim referendumima u istočnoj Ukrajini, i dalje postoji mogućnost za kompromis i deeskalaciju. Da bi se zaustavila dalja polarizacija u zemlji, Kijev bi trebalo da započne široki dijalog sa gradjanima istočnog dela zemlje, koji izražavaju bojazan da vlasti neće poštovati njihove interese niti ih uključiti u politički proces. Ta bojazan se povećala nakon što su vlasti poništile zakon iz 2012 g. o ruskom, kao ravnoprvnom jeziku, što se negativno odrazilo na nacionalno jedinstvo, mada je na tu odluku na kraju predsednik stavio veto. To je ipak uputilo snažnu poruku ruskoj populaciji da bi mogla da bude izložena diskriminaciji. Suočen sa problemima na istoku zemlje, Kijev je najavio debatu koja bi dovela do konačne verzije novog nacrta ustava u septembru ove godine. U tekućoj debati o ustavu i drugim političkim pitanjima, razmatra se i prevelika centralizacija zemlje i umešanost politike u pravosudje. Važna reforma u pravcu decentralizaciji bi, po mnogima, tebalo da dovede to veće autonomije i pristupa finansijskim resursima, ali ne i do federalizacije zemlje.”
Glas Amerike: Da li Evropska unija i Rusija podržavaju jedinstvenu Ukrajinu?
Tolksdorf: "Postoje jasne razlike o tom pitanju izmedju EU i Rusije. EU i njene članice podržavaju teritorijalni integritet Ukrainje i nastoje na jačanju Kijeva, apelujući na podršku Medjunarodnog monetarnog fonda za finansijsku pomoć, i zakažu se za zaključivanje trgovinskog sporazuma sa tom zemljom. Moskva, medjutim, podržava federalizaciju pošto želi da Ukrajina ostane neutralna. Sa takvom Ukrajinom Rusija bi želela da uspostavi carinsku uniju i da ima jači uticaj na njenu politiku i institucije. Moskva takodje izražava bojazan da bi jednog dana Ukrajina mogla da postane članica NATO-a, a bliski odnosi sa EU su nagoveštaji u tom pravcu, čemu se Rusija odlučno suprotstavlja."
Glas Amerike: Kao rezultat ruske vojne intervencije na Krimu, da li vidite mogućnosti širenja NATO-a u tom delu Evropa, pa i na Balkanu?
Tolskdorf: “NATO je već preduzeo neke mere na jačanju svog prisustva u Baltičkim državma, ali medju članicama nema konsenzusa o daljem širenju alijanse prema Ukrajini. To nije verovatno ni zbog toga što bi moglo da dovede tu zemlju u tešku situaciju i da dalje pogorša odnose izmedju Zapada i Rusije. U regionu Zapadnog Balkana je situacija drugačija, pošto su neke zemlje već članice alijanse, a neke imaju takve aspiracije, sa izuzetkom Srbije i Bosne i Hercegovine. U svetlu ranije uloge NATO-a u Srbiji, ne vidim mogućnost da se ta zemlja, barem za sada, približi alijansi, a Bosna i Hercegovina to takodje za sada ne bi mogla da učini zbog unutrašnje podeljenosti.”
Glas Amerike: Da li Evropska unija i Rusija podržavaju jedinstvenu Ukrajinu?
Tolksdorf: "Postoje jasne razlike o tom pitanju izmedju EU i Rusije. EU i njene članice podržavaju teritorijalni integritet Ukrainje i nastoje na jačanju Kijeva, apelujući na podršku Medjunarodnog monetarnog fonda za finansijsku pomoć, i zakažu se za zaključivanje trgovinskog sporazuma sa tom zemljom. Moskva, medjutim, podržava federalizaciju pošto želi da Ukrajina ostane neutralna. Sa takvom Ukrajinom Rusija bi želela da uspostavi carinsku uniju i da ima jači uticaj na njenu politiku i institucije. Moskva takodje izražava bojazan da bi jednog dana Ukrajina mogla da postane članica NATO-a, a bliski odnosi sa EU su nagoveštaji u tom pravcu, čemu se Rusija odlučno suprotstavlja."
Glas Amerike: Kao rezultat ruske vojne intervencije na Krimu, da li vidite mogućnosti širenja NATO-a u tom delu Evropa, pa i na Balkanu?
Tolskdorf: “NATO je već preduzeo neke mere na jačanju svog prisustva u Baltičkim državma, ali medju članicama nema konsenzusa o daljem širenju alijanse prema Ukrajini. To nije verovatno ni zbog toga što bi moglo da dovede tu zemlju u tešku situaciju i da dalje pogorša odnose izmedju Zapada i Rusije. U regionu Zapadnog Balkana je situacija drugačija, pošto su neke zemlje već članice alijanse, a neke imaju takve aspiracije, sa izuzetkom Srbije i Bosne i Hercegovine. U svetlu ranije uloge NATO-a u Srbiji, ne vidim mogućnost da se ta zemlja, barem za sada, približi alijansi, a Bosna i Hercegovina to takodje za sada ne bi mogla da učini zbog unutrašnje podeljenosti.”