„Jedan od glavnih faktora američkog ekonomskog uspeha je otvorenost prema svetu, sposobnost apsorbovanja tuđih ideja i inovacija, kao i uvoz najboljiih svetskih mozgova na svim poljima, pa i na poslovnom planu,“ kaže Tim Adams, bivši podsekretar za finansije u razgovoru za naš program. Međutim, Adams tvrdi da je ta tradicionalna američka praksa u poslednje vreme dovedena u pitanje.
„Naša zemlja, koja broji 300 miliona ljudi, ne samo što je ogromna, već je verovatno najheterogenija u svetu. Sjedinjene Države, kao retko koja druga zemlja u svetu, otvorene su prema stranim uticajima i idejama koje sa lakoćom inkorporiraju u cilju daljeg razvoja društva. Međutim, zbog privrednih teškoća sa kojima se suočavamo, počeo je da jača protekcionizam i tendencija izolacije Sjedinjenih Država od ostalog sveta.“
To se najbolje vidi u izmenjenoj imigracionoj i politici spoljne trgovine, tvrdi Adams:
„U zemlji raste ksenofobija, želja da zatvorimo granice kako bi se sprečio dalji priliv jeftine strane radne snage, kao i odliv kapitala u druge zemllje, kao što je Kina. Naša dosadašnja spoljnotrgovinska politika je takođe u zastoju. Sjedinjene Države poslednjih šest decenija zastupaju politiku proširivanja granica međunarodne trgovine. Nažalost, tendencija je da se u tome stane.“
Razlog privrednog zastoja ne leži u privatnom sektoru, tvrdi Adams. Američke kompanije su više nego spremne da počnu ponovo da ulažu u nove tehnologije i proizvodne linije:
„Srećom američke kompanije su u veoma dobrom stanju. Otpušten je ogroman broj viška radne snage, što je svakako veoma bolno, ali su kompanije zato mnogo produktivnije. One takođe raspolažu sa izdašnim likvidnim sredstvima. Američke kompanije su još uvek bez premca u svetu. To je naša velika prednost i veliki potencijal na globalnom tržištu.“
Poslovni sektor sputan je političkim nesuglasicama u Kongresu, koji priprema nove mere za reformu bankarstva i finansija, kao i poreskog sistema:
„U Vašingtonu trenutno vlada ogromna neizvesnost o daljoj regulaciji privrede. U toku je ekspanzija zdrastvenog osiguranju u vrednosti od hiljadu milijardi dolara. Ne znamo koliko će koštati nove mere za zaštitu prirodne sredine, niti znamo izgled budućeg bankarskog sistema, jer se još uvek raspravlja kako ga reformisati. Stvari su donekle zahvaćene paralizom, što ne pogoduje ekspanziji biznisa, koji se pod takvim uslovima i sam parališe.“
Pored ekonomskih teškoća, Sjedinjene Države su opterećene i troškovima vojnog angažmana na dva ratišta, Iraku i Avganistanu, nastavlja Adams:
„SAD troše na vojsku više nego sve ostale zemlje zajedno. Jer, mi smo ti koji brinemo o globalnoj bezbednost, što je činjenica koja se često prenebregava. Međutim, u sadašnjoj situaciji se postavlja pitanje koliko još dugo možemo da trošimo milijarde dolara mesečno na Irak i Avganistan, ili na na zaštitu vodenih puteva ili stabilnost regiona azijskog Pacifika. Takva se pitanja već mogu čuti i u samom Pentagonu. Lično smatram da ćemo se vrlo brzo opredeliti za mnogo skromniju politiku nacionalne bezbednosti.“
Drugim, rečima, zaključuje Adams, Ameriku u predstojećoj deceniji čeka ekonomsko, bezbednosno i društveno prestrojavanje bez presedana u proteklih 50 godina.