Linkovi

Tilerson kritikovan što nije predstavio Izveštaj o ljudskim pravima

  • Glas Amerike

Državni sekretar Reks Tilerson u Meksiko Sitiju, 22. februara 2017.

Državni sekretar Reks Tilerson u Meksiko Sitiju, 22. februara 2017.

Stejt department brani način na koji je, bez mnogo publiciteta, predstavio svoj godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava u petak, a državni sekretar Reks Tilerson je kritikovan što je raskinuo sa tradicijom i nije javno predstavio izveštaj.

Visoki zvaničnik Trampove administracije informisao je novinare o Izveštaju o ljudskim pravima za 2016. i odbacio kritike nekih grupa za ljudska prava i zakonodavaca da brifing nije najavljen dan ranije, nije bio sniman i prenošen i u njemu nije učestvovao Tilerson.

"Izveštaj govori sam za sebe. Veoma smo ponosni na njega. Činjenice bi trebalo da su ovde glavna priča", izjavio je visoki zvaničnik. "Sekretar Tilerson je jasno govorio tokom procesa svoje potvrde u Kongresu o svojim stavovima o značaju ljudskih prava za američke interese."

Kada su novinari postavili pitanje zbog čega Tilerson nije sam predstavio izveštaj, visoki zvaničnik administracije nije objasnio njegovo odsustvo ali je rekao da je Stejt department želeo da predstavi izveštaj bez odlaganja.

Organizacije Hjuman Rajts Voč i Hjuman Rajts First objavile su saopštenje u kojem se oštro kritikuje to što je sekretarijat, bez uobičajenog publiciteta, objavio izveštaj u koji su uložene hiljade sati napornog rada. Godišnji izveštaj Stejt departmenta pažljivo čitaju vlade i aktivisti za ljudska prava širom sveta.

Međutim, izvršni direktor Hjuman Rajts Voča Kenet Rot napisao je u tvitu da, iako Tilerson možda nije želeo da se susretne sa novinarima, u predgovoru izveštaja je ipak izneo suštinsku predanost svog sekretarijata ljudskim pravima, napisavši: "Naše vrednosti su naši interesi kada se radi o ljudskim pravima. Proizvodnja ovih izveštaja podvlači našu predanost slobodi, demokratiji i ljudskim pravima koja su garantovana svim pojedincima širom sveta."

S druge strane, Sara Margon iz Hjuman Rajts Voča je saopštila da je Tilersovnog odsustvo pojačava "poruku vladama, aktivistima za ljudska prava i ugroženim manjinama da bi Stejt department isto tako mogao da ćuti kod slučajeva represije, zlostavljanja i eksploatacije."

Republikanski senator Marko Rubio u četvrtak uveče u tvitu je izrazio razočarenje zbog načina na koji je objavljen izveštaj.

"Prvi put u dugo vremena, izveštaj Stejt departmenta o ljudskim pravima neće predstaviti Državni sekretar. Nadam se da će preispitati tu odluku", napisao je republikanski senator.

U uvodnom sažetku, izveštaj za 2016. ne izdvaja posebno nijednu zemlju. Kao što je uobičajeno, u njemu se ne rangira i ne poredi stanje ljudskih prava u pojedinačnim zemljama obuhvaćenim analizom.

Visoki zvaničnik administracije koji je brifovao novinare izjavio je da se u izveštaju pokazuje da je globalna situacija sa ljudskim pravima mešovita, jer je u nekim područjima došlo do napretka dok su u drugim zabeležene još veće zloupotrebe i kršenja. On je izdvojio torturu, smrtne kazne izvršene mimo pravosudnog sistema i rodnu diskriminaciju kao posebno izražene probleme u domenu ljudskih prava.

U izveštaju se analizira situacija u 199 zemalja i daje poražavajuća slika stanja u Siriji.

"Vlada je nezakonito i nasumice ubijala, mučila i hapsila veliki broj ljudi. Vladine i provladine snage vršile su napade na civile u bolnicama, stambenim četvrtima, školama, naseljima za interno raseljene ljude i izbegličkim kampovima. TI napadi uključuju bombardovanje improvizovanim eksplozivnim napravama - "burad bombama".

Stejt department ističe da su Ujedinjene nacije prijavile povećanu upotrebu oružja kao što su napalm, beli fosfor i hlorni gas i dodaje: "Vlada je nastavila sa mučenjima i silovanjima, a žrtve su ponekad i deca."

U izveštaju se navode i detalji teške situacije u Venecueli, uključujući "sistematsko, politizovano korišćenje pravosuđa da bi se podrio efekat zakonodavne grane, zastrašivali i selektivno gonili kritičari; nediskriminativne policijske akcije protiv civila čija su posledica masovna hapšenja, ubistva i tortura; vladino gušenje slobode izražavanja i štampe."

Dok je stav nove administracije prema Rusiji sada u centru pažnje, u izveštaju se ističe da Rusija ima "veoma centralizovani, autoritarni politički sistem u kome dominantnu ulogu igra predsednik Vladimir Putin."

Takođe se ističe gušenje opozicije u Rusiji, ograničenje pristupa slobodnim i pravednim izborima i diskriminacija verskih i etničkih manjina, članova LGBT zajednica i migrantskih radnika.

Diskiminacija nad manjinama, mediji, pravosuđe - problemi u Srbiji

U delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju konstatuje se da se najozbiljnija kršenja ljudskih prava odnose na diskriminaciju i socijalno nasilje nad pripadnicima manjinskih grupa, prvenstveno Roma. Uznemiravanje novinara i autocenzura, takođe, su naznačeni kao jedan od velikih problema.

Stejt department konstatovao je da su neefikasan sistem pravosuđa i dužina pritvora doveli do predugačkih suđenja, ali i da su negativno uticali na pristup pravdi.

Podseća se da su u aprilu prošle godine održani vanredni parlamentani izbori, na kojima je, kako su ocenili posmatrači, biračima ponuđen niz izbora i poštovane su osnovne slobode, uprkos nekim izveštajima o pristrasnom medijskom izveštavanju, neopravdanoj koristi za vršioce državnih funkcija i zamagljivanja razlike između državnih i partijskih aktivnosti.

Ostali problemi koji su prijavljeni tokom godine uključuju i optužbe da policija povremeno prebija zatvorenike, posebno prilikom hapšenja ili privođenja ili dok ne dobije priznanje, navodi se u izveštaju.

Zatvori su ozbiljno prebukirani, sa lošim sanitarijama, osvetljenjem i ventilacijom, a nasilje među zatvorenicima takođe predstavlja problem.

Pitanje velikog broja raseljenih lica iz ratova 1990-ih godina, ali i dolazak izbeglica i migranata sa Bliskog istoka i drugih delova sveta nije rešeno i čeka se dugoročno rešenje. Kako navodi Stejt department, korupcija je zastupljena u zdravstvu, obrazovanju i višim granama vlasti, uključujući i policiju.

Aktivisti za zaštitu ljudskih prava i pojedinci koji su kritikovali vlast prijavili su da su bili izloženi maltretiranju, dodaje se u izveštaju.

Navodi se da su društveno i porodično nasilje nad ženama, zloupotreba dece i diskriminacija osoba sa invaliditetom zastupljeni je u društvu. Navodi se da problem predstavlja trgovina ljudima i uznemiravanje pripadnika LGBT populacije.

Stejt department konstatuje da je Vlada Srbije preduzela korake da procesuira zvaničnike, kako u policiji tako i drugim oblicima vlasti, posle javnog otkrivanja zloupotreba. Ipak, mnogi posmatrači navode da su brojni slučajevi korupcije, društvenog i porodičnog nasilja ostali neprijavljeni i nekažnjeni.

Korupcija - problem u Crnoj Gori

Crna Gora se suočava sa problemom korupcije, posebno kada su posrijedi zdravstvo, obrazovanje, bezbjednosne snage i sudovi, ocienjeno je u izvještaju Državnog sekretarijatu.

Podseća se na izveštaj OEBS-a, koji je ocenio da su najskoriji izbori u kompetitivnom okruženju, i da su se fundamentalne slobode generalno poštovale.

Korupcija je, kako se ocenjuje, jedan od najvećih problema.

"Prisutna je u zdravstvenom sistemu, obrazovanju i drugima granama vlade, uključujući i bezbednosne snage i sudove. Korupciju karakteriše politička pristrasnost. Policija i zatvorski čuvari ponekad su koristili silu kako bi iznudili priznanja zatvorenika", navodi se u izvještaju.

Zabrinutost izaziva i diskriminacija i socijalno nasilje protiv etničkih manjina, posebno prema RE populaciji, osobama sa invaliditetom i LGBTQ zajednici.

Takođe je ukazano na problem kriminalnih obračuna, nekažnjivosti ratnih zločina, pretrpanih i oronulih zatvora i pretkrivičnih zatočeničkih objekata.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG